1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.