1А Јов одговори и рече:2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.26Обојица леже у праху, и црви их покривају.27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?32Али се износи у гробље и остаје у гомили.33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?