1Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.2Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.3Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.4Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.5Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.6Посади ме у таму као умрле одавна.7Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.8Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.9Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.10Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.11Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.12Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.13Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.14Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.15Насити ме горчином, опоји ме пеленом.16Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.17Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.18И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.19Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.20Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.21Али ово напомињем срцу свом, те се надам:22Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.23Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.24Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.25Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.26Добро је мирно чекати спасење Господње.27Добро је човеку носити јарам за младости своје.28Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.29Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.30Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.31Јер Господ не одбацује за свагда.32Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.33Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.34Кад газе ногама све сужње на земљи,35Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,36Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?37Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?38Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?39Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?40Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.41Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.42Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.43Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.44Обастро си си се облаком да не продре молитва.45Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.46Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.47Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.48Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.49Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,50Докле Господ не погледа и не види с неба.51Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.52Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.53Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.54Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!55Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.56Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.57Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.58Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.59Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.60Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.61Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,62Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.63Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.64Плати им, Господе, по делима руку њихових.65Подај им упорно срце, проклетство своје.66Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.