1Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.2Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.3Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.4Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.5На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.6Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.7Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.8Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.9Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.10Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.11Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.12Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.13Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.14Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.15Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.16Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!17Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,18Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.19Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.20Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?21Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.22Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?