1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;18А они вребају своју крв и заседају својој души.19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.