1Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.3Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.5Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.6У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.7Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.8Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.9Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.11Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.12Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.14Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.15Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.16Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.17Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!19Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.20Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.22Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.23Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.24Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.25Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.