1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.