1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.