1Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;2Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.3Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:4Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:5Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.6Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.7Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.8Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.9Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.10Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.11Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.12Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.13Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;14И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,15Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:16Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:17Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.18А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.