1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.