1Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара.2Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека.3Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју.4И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.5Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих.6Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице.7Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје.8Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе.9Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату.10Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог.11И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони.12Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.13Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.14У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене.15Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.16Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.17Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века.