1Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.2Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,3Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,4Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;5Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?6Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.7Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.8Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.9Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.10А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.