1Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.2Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.3Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,4Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.5Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;6Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.7Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;8И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.9Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.10Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.11Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,12Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;13Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;14И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;15Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;16Изводи потоке из камена, и води воду рекама.17Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.18И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,19И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"20Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?21Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.22Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.23Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,24И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.25Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.26Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;27И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;28Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.29И наједоше се и даде им шта су желели.30Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,31Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.32Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.33И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.34Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;35И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.36Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.37А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.38Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.39Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.40Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!41Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.42Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,43У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;44И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.45Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.46Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.47Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.48Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.49Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.50Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.51Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.52И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.53Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.54И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.55Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.56Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.57Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.58Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.59Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.60Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.61И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.62И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.63Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;64Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.65Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.66И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.67И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.68Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.69И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.70И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,71И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.72И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.