1Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.2И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.3Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.4Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,5Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.6А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;7Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;8Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.9Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.10Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.11Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.12Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.13Делите потребе са светима; примајте радо путнике.14Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.15Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.16Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.17А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.18Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.19Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.20Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.21Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.