1约伯缅怀过往的幸福
1Job nastavi svoju besjedu i reče:
2“但愿我的景况像以前的岁月，像 神保守我的日子。
2"O, da mi je prošle proživjet' mjesece, dane one kad je Bog nada mnom bdio,
3那时他的灯照在我的头上，我靠着他的光行过黑暗。
3kad mi je nad glavom njegov sjao žižak a kroz mrak me svjetlo njegovo vodilo,
4但愿我仍然活在年轻力壮的日子，那时 神在我的帐棚里与我亲密。
4kao u dane mojih zrelih jeseni kad s mojim stanom Bog prijateljevaše,
5全能者仍然与我同在，我的孩子都环绕我。
5kada uz mene još bijaše Svesilni i moji me okruživahu dječaci,
6我用油洗脚，磐石为我出油成河。
6kada mi se noge u mlijeku kupahu, a potokom ulja ključaše mi kamen!
7我出到城门那里去，在广场上预备我的座位。
7Kada sam na vrata gradska izlazio i svoju stolicu postavljao na trg,
8年轻人看见我，就回避，年老的也起身站立。
8vidjevši me, sklanjali bi se mladići, starci bi ustavši stojeći ostali.
9王子都停止说话，并且用手掩口。
9Razgovor bi prekidali uglednici i usta bi svoja rukom zatvarali.
10众领袖都不敢作声，他们的舌头紧贴上颚。
10Glavarima glas bi sasvim utihnuo, za nepce bi im se zalijepio jezik.
11耳朵听见我的，就称我有福。眼睛看见我的，就作证称赞我。
11Tko god me slušao, blaženim me zvao, hvalilo me oko kad bi me vidjelo.
12因为我救了呼救的穷人，和无人帮助的孤儿。
12Jer, izbavljah bijednog kada je kukao i sirotu ostavljenu bez pomoći.
13将要灭亡的，为我祝福；我使寡妇的心欢呼。
13Na meni bješe blagoslov izgubljenih, srcu udovice ja veselje vraćah.
14我以公义作衣服穿上；我的公平好像外袍和冠冕。
14Pravdom se ja kao haljinom odjenuh, nepristranost bje mi plaštem i povezom.
15我作了瞎子的眼，瘸子的腿。
15Bjeh oči slijepcu i bjeh noge bogalju,
16我作过贫穷人的父亲，我查究过我素来不认识的人的案件。
16otac ubogima, zastupnik strancima.
17我打碎了不义的人的牙齿，使捕食的掉下来。
17Kršio sam zube čovjeku opaku, plijen sam čupao iz njegovih čeljusti.
18那时我心里想：‘我必在家中安然去世，我必增添我的日子像沙尘那么多。
18Govorah: 'U svom ću izdahnuti gnijezdu, k'o palma, bezbrojne proživjevši dane.'
19我的根蔓延到水边，露水整夜沾在我的枝上。
19Korijenje se moje sve do vode pruža, na granama mojim odmara se rosa.
20我的荣耀在身上常新，我的弓在我手上重新得力。
20Pomlađivat će se svagda slava moja i luk će mi se obnavljati u ruci.'
21大家都聆听我，等候我；静默无声地领受我的指导。
21Slušali su željno što ću im kazati i šutjeli da od mene savjet čuju.
22我说了话以后，他们就不再说，我的言语像雨露一般滴在他们身上。
22Na riječi mi ne bi ništa dometali i besjede su mi daždile po njima.
23他们等候我像等候雨水，又大大张嘴如切慕春雨。
23Za mnom žudjeli su oni k'o za kišom, otvarali usta k'o za pljuskom ljetnim.
24我向他们微笑，他们也不敢相信；他们珍惜我脸上的光。
24Osmijeh moj bijaše njima ohrabrenje; pazili su na vedrinu moga lica.
25我为他们选择道路，又坐首位；我像君王住在军队中，又像个安慰悲伤的人。’”
25Njima ja sam izabirao putove, kao poglavar ja sam ih predvodio, kao kralj među svojim kad je četama kao onaj koji tješi ojađene.