¹In thee, O LORD, do I put my trust; let me never be ashamed: deliver me in thy righteousness.

¹У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.

²Bow down thine ear to me; deliver me speedily: be thou my strong rock, for an house of defence to save me.

²Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.

³For thou art my rock and my fortress; therefore for thy name's sake lead me, and guide me.

³Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.

⁴Pull me out of the net that they have laid privily for me: for thou art my strength.

⁴Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.

⁵Into thine hand I commit my spirit: thou hast redeemed me, O LORD God of truth.

⁵У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!

⁶I have hated them that regard lying vanities: but I trust in the LORD.

⁶Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

⁷I will be glad and rejoice in thy mercy: for thou hast considered my trouble; thou hast known my soul in adversities;

⁷Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

⁸And hast not shut me up into the hand of the enemy: thou hast set my feet in a large room.

⁸Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.

⁹Have mercy upon me, O LORD, for I am in trouble: mine eye is consumed with grief, yea, my soul and my belly.

⁹Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

¹⁰For my life is spent with grief, and my years with sighing: my strength faileth because of mine iniquity, and my bones are consumed.

¹⁰Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

¹¹I was a reproach among all mine enemies, but especially among my neighbours, and a fear to mine acquaintance: they that did see me without fled from me.

¹¹Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.

¹²I am forgotten as a dead man out of mind: I am like a broken vessel.

¹²Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

¹³For I have heard the slander of many: fear was on every side: while they took counsel together against me, they devised to take away my life.

¹³Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

¹⁴But I trusted in thee, O LORD: I said, Thou art my God.

¹⁴А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.

¹⁵My times are in thy hand: deliver me from the hand of mine enemies, and from them that persecute me.

¹⁵У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.

¹⁶Make thy face to shine upon thy servant: save me for thy mercies' sake.

¹⁶Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.

¹⁷Let me not be ashamed, O LORD; for I have called upon thee: let the wicked be ashamed, and let them be silent in the grave.

¹⁷Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.

¹⁸Let the lying lips be put to silence; which speak grievous things proudly and contemptuously against the righteous.

¹⁸Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.

¹⁹Oh how great is thy goodness, which thou hast laid up for them that fear thee; which thou hast wrought for them that trust in thee before the sons of men!

¹⁹Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!

²⁰Thou shalt hide them in the secret of thy presence from the pride of man: thou shalt keep them secretly in a pavilion from the strife of tongues.

²⁰Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

²¹Blessed be the LORD: for he hath shewed me his marvellous kindness in a strong city.

²¹Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

²²For I said in my haste, I am cut off from before thine eyes: nevertheless thou heardest the voice of my supplications when I cried unto thee.

²²Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.

²³O love the LORD, all ye his saints: for the LORD preserveth the faithful, and plentifully rewardeth the proud doer.

²³Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

²⁴Be of good courage, and he shall strengthen your heart, all ye that hope in the LORD.

²⁴Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.