¹Why boastest thou thyself in mischief, O mighty man? the goodness of God endureth continually.

¹Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

²The tongue deviseth mischiefs; like a sharp razor, working deceitfully.

²Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

³Thou lovest evil more than good; and lying rather than to speak righteousness. Selah.

³Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

⁴Thou lovest all devouring words, O thou deceitful tongue.

⁴Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

⁵God shall likewise destroy thee for ever, he shall take thee away, and pluck thee out of thy dwelling place, and root thee out of the land of the living. Selah.

⁵Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

⁶The righteous also shall see, and fear, and shall laugh at him:

⁶Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

⁷Lo, this is the man that made not God his strength; but trusted in the abundance of his riches, and strengthened himself in his wickedness.

⁷Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

⁸But I am like a green olive tree in the house of God: I trust in the mercy of God for ever and ever.

⁸А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

⁹I will praise thee for ever, because thou hast done it: and I will wait on thy name; for it is good before thy saints.

⁹Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.