¹O God, thou hast cast us off, thou hast scattered us, thou hast been displeased; O turn thyself to us again.

¹Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

²Thou hast made the earth to tremble; thou hast broken it: heal the breaches thereof; for it shaketh.

²Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

³Thou hast shewed thy people hard things: thou hast made us to drink the wine of astonishment.

³Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

⁴Thou hast given a banner to them that fear thee, that it may be displayed because of the truth. Selah.

⁴Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

⁵That thy beloved may be delivered; save with thy right hand, and hear me.

⁵Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

⁶God hath spoken in his holiness; I will rejoice, I will divide Shechem, and mete out the valley of Succoth.

⁶Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

⁷Gilead is mine, and Manasseh is mine; Ephraim also is the strength of mine head; Judah is my lawgiver;

⁷Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

⁸Moab is my washpot; over Edom will I cast out my shoe: Philistia, triumph thou because of me.

⁸Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!

⁹Who will bring me into the strong city? who will lead me into Edom?

⁹Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

¹⁰Wilt not thou, O God, which hadst cast us off? and thou, O God, which didst not go out with our armies?

¹⁰Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

¹¹Give us help from trouble: for vain is the help of man.

¹¹Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

¹²Through God we shall do valiantly: for he it is that shall tread down our enemies.

¹²Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.