1Brethren, if a man be overtaken in a fault, ye which are spiritual, restore such an one in the spirit of meekness; considering thyself, lest thou also be tempted.
1ЭЙ бародарон, агар касе гирифтори хатое шавад, шумо, рӯҳониён, ӯро дар рӯҳи фурӯтанӣ ислоҳ кунед, ва ҳар кас аз худаш бохабар бошад, ки мабодо ба озмоиш дучор шавад.
2Bear ye one another's burdens, and so fulfil the law of Christ.
2Борҳои якдигарро бардоред, ва ба ҳамин тариқ шариати Масеҳро иҷро хоҳед кард.
3For if a man think himself to be something, when he is nothing, he deceiveth himself.
3Зеро касе ки худро чизе ҳисоб мекунад, дар сурате ки ҳеҷ аст, вай худро фиреб медиҳад.
4But let every man prove his own work, and then shall he have rejoicing in himself alone, and not in another.
4Бигзор ҳар кас амали худро имтиҳон намояд, ва он гоҳ фақат дар худ фахр хоҳад дошт, на дар дигаре;
5For every man shall bear his own burden.
5Зеро ҳар кас бори худро хоҳад бардошт.
6Let him that is taught in the word communicate unto him that teacheth in all good things.
6Он ки бо каломи Худо насиҳат дода мешавад, бигзор насиҳатдиҳандаро дар ҳар нозу неъмат шарик созад.
7Be not deceived; God is not mocked: for whatsoever a man soweth, that shall he also reap.
7Фирефта нашавед: Худо намегузорад,ки Ӯро тамасхур кунанд. Зеро ки он чи одамизод мекорад, ҳамонро хоҳад даравид:
8For he that soweth to his flesh shall of the flesh reap corruption; but he that soweth to the Spirit shall of the Spirit reap life everlasting.
8Касе ки барои ҷисми худ мекорад, аз ҷисм фаноро хоҳад даравид, ва касе ки барои Рӯҳ мекорад, аз Рӯҳ ҳаёти ҷовидониро хэҳад даравид.
9And let us not be weary in well doing: for in due season we shall reap, if we faint not.
9Ва мо некӣ карда, ноумед нашавем; зеро ки дар вақташ хоҳем даравид, агар сустй накунем.
10As we have therefore opportunity, let us do good unto all men, especially unto them who are of the household of faith.
10Аз ин рӯ, то даме ки фурсат дорем, ба ҳама некӣ кунем, алалхусус ба аҳли имони ҳуд.
11Ye see how large a letter I have written unto you with mine own hand.
11Бубинед, чӣ гуна калон аст мактубе ки ба шумо бо дасти худ навиштаам.
12As many as desire to make a fair shew in the flesh, they constrain you to be circumcised; only lest they should suffer persecution for the cross of Christ.
12Онҳое ки ба ҳасби ҷисм фахр намудан мехоҳанд, шуморо ба махтун шудан водор менамоянд, фақат барои он ки аз боиси салиби Масеҳ ба таъқибот гирифтор нашаванд;
13For neither they themselves who are circumcised keep the law; but desire to have you circumcised, that they may glory in your flesh.
13Зеро ки худи махтуншавандагон ҳам шариатро риоя намекунанд, лекин мехоҳағд, ки шумо махтун шавед, то ки бо ҷисми шумо фахр намоянд.
14But God forbid that I should glory, save in the cross of our Lord Jesus Christ, by whom the world is crucified unto me, and I unto the world.
14Ва ман, ҳошо ва калло, ки фахр намоям, магар ин ки фақат бо салиби Худованди мо Исои Масеҳ, ки ба воситаи он ҷаҳон барои ман маслуб шудааст, ва ман - барои ҷаҳон.
15For in Christ Jesus neither circumcision availeth any thing, nor uncircumcision, but a new creature.
15Зеро ки дар Исои Масеҳ на хатна аҳамияте дорад ва на номахтунӣ, балки махлуқи нав.
16And as many as walk according to this rule, peace be on them, and mercy, and upon the Israel of God.
16Ва онҳое ки мувофики ҳамин қоида рафтор мекунанд, осоиштагӣ ва марҳамат бар онҳо бод, ва бар Исроили Худо!
17From henceforth let no man trouble me: for I bear in my body the marks of the Lord Jesus.
17Минбаъд бигзор ҳеҷ кас маро уқубат надиҳад, зеро ки ман ҷароҳатҳои Исои Худовандро дар бадани худ дорам.
18Brethren, the grace of our Lord Jesus Christ be with your spirit. Amen.
18Файзи Худованди мо Исои Масеҳ бо рӯҳи шумо бод, эй бародарон, омин.