1Има зло, което видях под слънцето, И е тежко върху човеците:
1Kulihat lagi ketidakadilan yang sangat menekan manusia di dunia ini.
2Човек, на когото Бог дава богатство и имот и почест, Така щото душата му не се лишава от нищо що би пожелал, На когото, обаче, Бог не дава власт да яде от тях, Но чужденец ги яде. Това е суета и лоша болест.
2Ada kalanya Allah memberi kekayaan, kehormatan dan harta benda kepada seseorang, sehingga tak ada lagi yang diinginkannya. Tetapi Allah tidak mengizinkan dia menikmati semua pemberian itu. Sebaliknya, orang yang tidak dikenal-Nya akan menikmati kekayaan itu. Jadi, semua itu sia-sia dan menyedihkan.
3Ако роди човек сто чада, И живее много години, Така щото дните на годините му да станат много, А душата му [да] не се насити с благо, И още той не приема [прилично] погребение, - Казвам, че пометничето е по-щастливо от него;
3Walaupun seorang mempunyai seratus anak dan hidup lama sehingga mencapai usia lanjut, tetapi jika ia tidak merasa bahagia dan tidak pula mendapat penguburan yang pantas, maka menurut pendapatku, bayi yang lahir mati lebih baik nasibnya daripada orang itu.
4Защото то е дошло в нищожество, и отива в тъмнина, И името му се покрива с тъмнина;
4Sebab bagi bayi itu tidak jadi soal apakah ia dilahirkan atau tidak; dia pergi ke dalam kegelapan, lalu segera dilupakan.
5При туй, то не е видяло слънцето, и не е познало [нищо], - По-добре е на него, отколкото на онзи.
5Belum pernah ia melihat sinar matahari, dan ia belum juga mengerti apa hidup ini, sehingga ia dapat berbaring dengan tentram.
6Дори два пъти по хиляда години, ако би живял някой, и не види добро, Не отиват ли те всички в едно място?
6Dan itu lebih baik daripada orang yang hidup dua ratus tahun, namun tidak pernah bahagia. Bukankah kedua-duanya pergi ke tempat yang sama juga?
7Всичкият труд на човека е за устата му; Душата обаче не се насища.
7Manusia bekerja hanya untuk makan, tetapi ia tidak pernah merasa puas.
8Защото какво предимство има мъдрият над безумния? Или какво [предимство] има сиромахът, който умее как да се обхожда пред живите?
8Jadi, apa keuntungan orang arif dibandingkan dengan orang bodoh? Apa pula gunanya jika orang miskin berkelakukan baik di tengah-tengah masyarakat?
9По-добре е да гледаш[ нещо] с очите [си], Отколкото да блуждаеш с желанието[ си]. И това е суета и гонене на вятър.
9Semua itu sia-sia seperti usaha mengejar angin. Lebih baik kita puas dengan apa yang ada pada kita daripada selalu menginginkan lebih banyak lagi.
10Всяко нещо, което е съществувало, вече си е получило името; И известно е, че оня, [чието име] е Човек {Или: Адам, т.е., Червеникав (направен от червена пръст)}, Не може да се състезава с по-силния от него.
10Segala sesuatu yang ada, sudah ada sejak lama. Kita tahu bahwa manusia tidak dapat membantah orang yang lebih kuat daripada dia.
11Понеже има много неща, които умножават суетата, То каква полза за човека?
11Semakin lama ia membantah, semakin tidak berarti kata-katanya, malahan ia tidak mendapat keuntungan apa-apa.
12Защото кой знае кое [е] добро за човека В живота, във всичките дни на суетния му живот; Който минава като сянка? Понеже кой ще извести на човека Какво ще бъде подир него под слънцето?
12Bagaimana orang dapat mengetahui apa yang paling baik baginya di dalam hidupnya yang pendek dan tidak berguna, dan yang lewat seperti bayangan? Bagaimana seorang dapat mengerti apa yang akan terjadi di dunia ini setelah ia tiada?