Bulgarian

Icelandic

Proverbs

31

1Думите на Массовия цар Лемуил, Които го поучи майка му: -
1Orð Lemúels konungs í Massa, er móðir hans kenndi honum.
2Що, сине мой? и що, сине на утробата ми? И що, сине на моите обреци?
2Hvað á ég að segja þér, sonur minn? og hvað, sonur kviðar míns? og hvað, sonur áheita minna?
3Не давай силата си на жените, Нито пътищата си на тези, които погубват царете.
3Gef ekki konum kraft þinn, né ástarhót þín þeim er spilla konungum.
4Не е за царете, Лемуиле, не е за царете да пият вино, Нито за князете [да кажат:] Где е спиртното питие?
4Ekki sæmir konungum, Lemúel, ekki sæmir konungum að drekka vín, né höfðingjum áfengur drykkur.
5Да не би, като се напият, да забравят закона И да онеправдаят угнетяваните {Еврейски: И да променят присъдата на всички синове на угнетението.}.
5Þeir kynnu að drekka og gleyma lögunum og rangfæra málefni allra aumra manna.
6Давайте спиртно питие на оня, който загива И вино на огорчения духом.
6Gefið áfengan drykk þeim, sem kominn er í örþrot, og vín þeim, sem sorgbitnir eru.
7За да пийне и да забрави сиромашията си, И да не помни вече окаяността си.
7Drekki hann og gleymi fátækt sinni og minnist ekki framar mæðu sinnar.
8Отваряй устата си за безгласния, За делото на всички, които загиват;
8Ljúk þú upp munni þínum fyrir hinn mállausa, fyrir málefni allra þeirra manna, sem eru að örmagnast.
9Отваряй устата си, съди справедливо. И раздавай правосъдие на сиромаха и немотния.
9Ljúk þú upp munni þínum, dæm með réttvísi og rétt þú hlut hinna voluðu og snauðu.
10Кой може да намери добродетелна жена? Защото тя е много по-ценна от скъпоценни камъни.
10Væna konu, hver hlýtur hana? hún er miklu meira virði en perlur.
11Сърцето на мъжа й уповава на нея; И не ще му липсва печалба.
11Hjarta manns hennar treystir henni, og ekki vantar að honum fénist.
12Тя ще му донася добро, а не зло, През всичките дни на живота си.
12Hún gjörir honum gott og ekkert illt alla ævidaga sína.
13Търси вълна и лен, И работи с ръцете си това що й е угодно.
13Hún sér um ull og hör og vinnur fúslega með höndum sínum.
14Тя е като търговските кораби, - Донася храната си от далеч.
14Hún er eins og kaupförin, sækir björgina langt að.
15При това, става докле е още нощ, И дава храна на дома си, И определената работа на слугините си.
15Hún fer á fætur fyrir dag, skammtar heimilisfólki sínu og segir þernum sínum fyrir verkum.
16Разглежда нива, и я купува; От плода на ръцете си сади лозе.
16Hún hefir augastað á akri og kaupir hann, af ávexti handa sinna plantar hún víngarð.
17Опасва кръста си със сила И уякчава мишците си.
17Hún gyrðir lendar sínar krafti og tekur sterklega til armleggjunum.
18Като схваща, че търгуването й е полезно. Светилникът й не угасва през нощта.
18Hún finnur, að atvinna hennar er arðsöm, á lampa hennar slokknar eigi um nætur.
19Туря ръцете си на вретеното, И държи в ръката си хурката.
19Hún réttir út hendurnar eftir rokknum, og fingur hennar grípa snælduna.
20Отваря ръката си на сиромасите, Да! простира ръцете си към немотните.
20Hún breiðir út lófann móti hinum bágstadda og réttir út hendurnar móti hinum snauða.
21Не се бои от снега за дома си; Защото всичките й домашни са облечени с двойни дрехи.
21Hún er ekki hrædd um heimilisfólk sitt, þótt snjói, því að allt heimilisfólk hennar er klætt skarlati.
22Прави си завивки от дамаска; Облеклото й е висон и морав плат.
22Hún býr sér til ábreiður, klæðnaður hennar er úr baðmull og purpura.
23Мъжът й е познат в портите, Когато седи между местните старейшини.
23Maður hennar er mikils metinn í borgarhliðunum, þá er hann situr með öldungum landsins.
24Тя тъче ленено платно и го продава, И доставя пояси на търговците {Еврейски: Ханаанците.};
24Hún býr til skyrtur og selur þær, og kaupmanninum fær hún belti.
25Сила и достолепие са облеклото й; И тя гледа весело към бъдещето.
25Kraftur og tign er klæðnaður hennar, og hún hlær að komandi degi.
26Отваря устата си с мъдрост, И законът на езика й е благ.
26Hún opnar munninn með speki, og ástúðleg fræðsla er á tungu hennar.
27Добре внимава в управлението на дома си, И хляб на леност не яде.
27Hún vakir yfir því, sem fram fer á heimili hennar, og etur ekki letinnar brauð.
28Чадата й стават и я облажават; И мъжът й я хвали, [казвайки]:
28Synir hennar ganga fram og segja hana sæla, maður hennar gengur fram og hrósar henni:
29Много дъщери са се държали достойно, Но ти надмина всичките.
29,,Margar konur hafa sýnt dugnað, en þú tekur þeim öllum fram!``Yndisþokkinn er svikull og fríðleikinn hverfull, en sú kona, sem óttast Drottin, á hrós skilið.
30Прелестта е измамлива и красотата е лъх; Но жена, която се бои от Господа, тя ще бъде похвалена.
30Yndisþokkinn er svikull og fríðleikinn hverfull, en sú kona, sem óttast Drottin, á hrós skilið.
31Дайте й от плода на ръцете й, И делата й нека я хвалят в портите.