1(По слав. 68). За първия певец, по криновете {Псал. 45, надписът.}, Давидов [псалом ]Избави ме, Боже; Защото водите стигнаха до душата ми.
1Til söngstjórans. Liljulag. Davíðssálmur.
2Потъвам в дълбока тиня, гдето няма твърдо място да застана; Стигнах в дълбоки води, гдето потопът ме покрива.
2Hjálpa mér, ó Guð, því að vötnin ætla að drekkja mér.
3Изнемогвам от викане; гърлото ми е изсъхнало; Очите ми чезнат, докато чакам моя Бог.
3Ég er sokkinn niður í botnlausa leðju og hefi enga fótfestu, ég er kominn ofan í vatnadjúp og bylgjurnar ganga yfir mig.
4Тия, които ме мразят без причина, се умножиха повече от космите на главата ми; Укрепиха се моите погубители, които неправедно са мои неприятели; Тогава ме [заставиха] да върна онова, което не бях грабнал.
4Ég hefi æpt mig þreyttan, er orðinn brennandi þurr í kverkunum, augu mín eru döpruð orðin af að þreyja eftir Guði mínum.
5Боже, Ти знаеш безумието ми; И прегрешенията ми не са скрити от Тебе.
5Fleiri en hárin á höfði mér eru þeir er hata mig að ástæðulausu, fleiri en bein mín þeir sem án saka eru óvinir mínir. Því sem ég hefi eigi rænt, hefi ég samt orðið að skila aftur.
6Господи Иеова на Силите, да се не посрамят покрай мене ония, които Те чакат; Боже Израилев, да се не опозорят покрай мене ония, които Те търсят.
6Þú, Guð, þekkir heimsku mína, og sakir mínar dyljast þér eigi.
7Защото заради Тебе претърпях поругание. Срам покри лицето ми.
7Lát eigi þá, er vona á þig, verða til skammar mín vegna, ó Drottinn, Drottinn hersveitanna, lát eigi þá er leita þín, verða til svívirðingar mín vegna, þú Guð Ísraels.
8Чужд станах на братята си, И странен на чадата на майка ми.
8Þín vegna ber ég háðung, þín vegna hylur svívirðing auglit mitt.
9Защото ревността за Твоя дом ме изяде, И укорите на ония, които укоряват Тебе, паднаха върху мене.
9Ég er ókunnur orðinn bræðrum mínum og óþekktur sonum móður minnar.
10Когато плачех в душата си с пост, Това ми стана за укор;
10Vandlæting vegna húss þíns hefir uppetið mig, og smánanir þeirra er smána þig, hafa lent á mér.
11Когато облякох вретище за дреха, Станах им за поговорка.
11Ég hefi þjáð mig með föstu, en það varð mér til háðungar.
12За мене приказват седящите в портата; И [аз станах] песен на пияниците.
12Ég gjörði hærusekk að klæðnaði mínum, og ég varð þeim að orðskvið.
13Но аз към Тебе [отправям] молитвата си, Господи, в благоприятно време; Боже, послушай ме според голямата Твоя милост, Според верността на Твоето спасение.
13Þeir er sitja í hliðinu, ræða um mig, og þeir er drekka áfengan drykk, syngja um mig.
14Избави ме от тинята, за да не потъна; Нека бъда избавен от ония, които ме мразят, и от дълбоките води.
14En ég bið til þín, Drottinn, á stund náðar þinnar. Svara mér, Guð, í trúfesti hjálpræðis þíns sakir mikillar miskunnar þinnar.
15Не дай да ме завлече устрема на водите, Нито да ме погълне дълбочината; И не дай да затвори ямата устието си над мене.
15Drag mig upp úr leðjunni, svo að ég sökkvi eigi, lát mig björgun hljóta frá hatursmönnum mínum og úr hafdjúpinu.
16Послушай ме, Господи, защото е благо Твоето милосърдие; Според много Твои благи милости погледни на мене;
16Lát eigi vatnsbylgjurnar ganga yfir mig, né djúpið svelgja mig, og lát eigi brunninn lykja aftur op sitt yfir mér.
17И не скривай лицето Си от слугата Си, Понеже съм в утеснение; бърже ме послушай.
17Bænheyr mig, Drottinn, sakir gæsku náðar þinnar, snú þér að mér eftir mikilleik miskunnar þinnar.
18Приближи се при душата ми и я изкупи; Изкупи ме поради неприятелите ми.
18Hyl eigi auglit þitt fyrir þjóni þínum, því að ég er í nauðum staddur, flýt þér að bænheyra mig.
19Ти знаеш как ме укоряват, Как ме посрамват и ме опозоряват; Пред Тебе са всичките мои противници.
19Nálgast sál mína, leys hana, frelsa mig sakir óvina minna.
20Укор съкруши сърцето ми, и съм много отпаднал; И чаках да ме пожали някой, но нямаше никой, - И утешители, но не намерих.
20Þú þekkir háðung mína og skömm og svívirðing, allir fjendur mínir standa þér fyrir sjónum.
21И дадоха ми жлъчка за ядене, И в жаждата ми ме напоиха с оцет.
21Háðungin kremur hjarta mitt, svo að ég örvænti. Ég vonaði, að einhver mundi sýna meðaumkun, en þar var enginn, og að einhverjir mundu hugga, en fann engan.
22Трапезата им пред тях нека [им] стане примка, И когато са на мир [нека стане] клопка.
22Þeir fengu mér malurt til matar, og við þorstanum gáfu þeir mér vínsýru að drekka.
23Да се помрачат очите им та да не видят; И чреслата им направи непрестанно да се тресат.
23Svo verði þá borðið fyrir framan þá að snöru, og að gildru fyrir þá sem ugglausir eru.
24Излей на тях негодуванието Си; И пламъкът на гнева Ти нека ги постигне.
24Myrkvist augu þeirra, svo að þeir sjái eigi, og lát lendar þeirra ávallt riða.
25Жилището им да запустее, И в шатрите им да няма кой да живее.
25Hell þú reiði þinni yfir þá og lát þína brennandi gremi ná þeim.
26Защото те гонят онзи, когото Ти си поразил, И говорят за болката на ония, които Ти си наранил.
26Búðir þeirra verði eyddar og enginn búi í tjöldum þeirra,
27Приложи беззаконие на беззаконието им; И да не участвуват {Еврейски: Влязат.} в Твоята правда.
27því að þann sem þú hefir lostið, ofsækja þeir og auka þjáningar þeirra er þú hefir gegnumstungið.
28Да се изличат от книгата на живота, И с праведните да се не запишат.
28Bæt sök við sök þeirra og lát þá eigi ganga inn í réttlæti þitt.
29А мене, [който] съм сиромах и оскърбен, Да ме възвиши, Боже, Твоето спасение.
29Verði þeir afmáðir úr bók lifenda og eigi skráðir með réttlátum.
30Ще хваля името на Бога с песен, И ще Го възвелича с хваления;
30En ég er volaður og þjáður, hjálp þín, ó Guð, mun bjarga mér.
31И това ще угоди Господу Повече от вол, - от юнец имащ рога [и] копита.
31Ég vil lofa nafn Guðs í ljóði og mikla það í lofsöng.
32Смирените ще видят и ще се зарадват; И вие, които търсите Бога, вашето сърце ще се съживи.
32Það mun Drottni líka betur en uxar, ungneyti með hornum og klaufum.
33Защото Господ слуша немощните, И запрените Си не презира.
33Hinir auðmjúku sjá það og gleðjast, þér sem leitið Guðs _ hjörtu yðar lifni við.
34Нека Го хвалят небето и земята, Моретата, и всичко, което се движи в тях.
34Því að Drottinn hlustar á hina fátæku og fyrirlítur eigi bandingja sína.
35Защото Бог ще избави Сиона, и ще съгради Юдовите градове; И [людете Му] ще се заселят там, и ще го владеят.
35Hann skulu lofa himinn og jörð, höfin og allt sem í þeim hrærist.Því að Guð veitir Síon hjálp og reisir við borgirnar í Júda, og menn skulu búa þar og fá landið til eignar. [ (Psalms 69:37) Niðjar þjóna hans munu erfa það, og þeir er elska nafn hans, byggja þar. ]
36Още и потомството на слугите Му ще го наследи, И ония, които обичат името Му, ще живеят в него.
36Því að Guð veitir Síon hjálp og reisir við borgirnar í Júda, og menn skulu búa þar og fá landið til eignar. [ (Psalms 69:37) Niðjar þjóna hans munu erfa það, og þeir er elska nafn hans, byggja þar. ]