1След това Иов отвори устата си та прокле деня си.
1¶ I muri i tenei ka puaki te mangai o Hopa, a ka kanga e ia tona ra.
2Иов, проговаряйки, рече: -
2Na ka oho a Hopa, ka mea,
3Да погине денят, в който се родих, И нощта, [в която] се каза, роди се мъжко.
3Kia ngaro te ra i whanau ai ahau, te po i korerotia ai, He tamaroa kei roto i te kopu.
4Да бъде тъмнина оня ден; Бог да го не зачита от горе, И да не изгрее на него светлина.
4Waiho taua ra mo te pouri; kaua e tirohia iho e te Atua i runga; kaua hoki e whitingia e te marama.
5Тъмнина и мрачна сянка да го обладаят; Облак да седи на него; Всичко що помрачава деня нека го направи ужасен.
5Kia poke ia i te pouri, i te atarangi hoki o te mate; kia tauria iho e te kapua; kia whakawehia ano hoki e te whakapouritanga o te ra.
6Тъмнина да обладае оная нощ; Да се не брои между дните на годината, Да не влезе в числото на месеците.
6Na ko taua po, kia mau pu i te pouri kerekere: kei honoa ki nga ra o te tau; kei huihuia atu ina taua nga marama.
7Ето, пуста да остане оная нощ; Радостен глас да не дойде в нея.
7Nana, kia mokemoke taua po, kaua te reo koa e uru ki roto.
8Да я прокълнат ония, които кълнат дните, Ония, които са изкусни да събудят левиатана.
8Kia kanga hoki e te hunga kanga i te ra, e te hunga mohio ki te whakaara rewiatana.
9Да изгаснат звездите на вечерта й; Да очаква видело, и да го няма, И да не види първите лъчи на зората;
9Kia pouri nga whetu o tona kakarauritanga; kia tatari ki te marama, a kahore noa iho; kei kite hoki i te takiritanga ata.
10Защото не затвори вратата на [майчината ми] утроба, И не скри скръбта от очите ми.
10Mona kihai i tutaki i nga tatau o te kopu o toku whaea, kihai i huna i te mauiui kei kitea e ahau.
11Защо не умрях при раждането, И не издъхнах щом излязох из утробата?
11¶ He aha ahau te mate ai i te kopu? He aha te hemo ai i toku putanga mai i te kopu?
12Защо ме приеха коленете? Или защо съсците, за да суча?
12He aha i rite wawe ai nga turi moku, me nga u hei ngote maku?
13Защото сега щях да лежа и да почивам; щях да спя; Тогава щях да съм в покой.
13Me i pena, kua ata takoto ahau, te ai he whakaohooho, moe ana ahau: katahi ahau ka whai okiokinga,
14Заедно с царе и съветници на земята, Които си градят пусти стълбове;
14I roto i nga kingi, i nga kaiwhakatakoto whakaaro o te whenua i hanga nei i nga wahi mokemoke mo ratou,
15Или с князе, които имаха злато, Които напълниха къщите си със сребро;
15I roto ranei i nga rangatira whai koura, o ratou nei whare ki tonu i te hiriwa:
16Или, като скрито пометниче, не щеше да ме има. Както младенци, които видело не са видели.
16Kua kahore noa iho ranei, kua pera me te materoto e ngaro nei, me nga kohungahunga kahore nei e kite i te marama.
17Там нечестивите престават да смущават, И там уморените се успокояват.
17Mutu ake i reira te whakararuraru a te hunga kino; okioki ana i reira te hunga kua mauiui nga uaua.
18Заедно се успокояват и пленниците. Не чуват гласа на насилника,
18Ata noho ana nga herehere i reira, te rongo i te reo o te kaitukino.
19Там са малък и голям; И слугата е свободен от господаря си,
19Kei reira te iti, te rahi, kahore hoki he rangatira o te pononga.
20Защо се дава видело на злощастния, И живот на огорчения в душата,
20¶ He aha te marama i homai ai ki te tangata kei roto nei i te mate? te ora ki te tangata kua kawa te wairua?
21Които копнеят за смъртта, и няма я, Ако и да копаят за нея повече отколкото за скрити съкровища, -
21E koingo nei ki te mate, heoi kahore noa iho; e keri ana kia taea ia, nui atu i te keri i nga taonga huna.
22Които се много радват и веселят, Когато намерят гроба?
22Hari pu ratou, koa ana, ina kitea te urupa.
23[Защо се дава видело] на човека, чиито път е скрит, И когото Бог е преградил?
23He aha ano te marama i homai ai ki te tangata kua huna nei tona ara, kua oti nei te tutakitaki mai e te Atua?
24Защото вместо ядене, дохожда ми въздишка; И стенанията ми се изливат като вода.
24Kiano hoki ahau i kai, kua tae mai taku mapu: ano he wai oku hamama e ringihia ana.
25Защото онова, от което се боях, случи ми се, И онова, от което треперех, дойде върху мене.
25No te mea kua tae mai ki ahau te mea whakawehi e wehi nei ahau; ko taku e pawera nei kua pa ki ahau.
26Не бях на мир, нито на покой, нито в охолност; Но пак смущение ме нападна.
26Kahore oku humarie, kahore oku ata noho, ehara i te mea e okioki ana; na kua puta te raruraru.