1Тогава Ровоам, като дойде в Ерусалим, събра Юдовия и Вениаминовия дом, сто и осемдесет хиляди отборни войници, за да се бият против Израиля, та дано възвърнат царството пак на Ровоама.
1А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да зарате на Израиља да поврате царство Ровоаму.
2Но Господното слово дойде към Божия човек Самаия, и рече:
2Али дође реч Господња Семаји, човеку Божјем, говорећи:
3Говори на Ровоама Соломоновия син, Юдовия цар, и на целия Израил в Юда и във Вениамин, като речеш:
3Кажи Ровоаму сину Соломуновом, цару Јудином и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци:
4Така казва Господ: Не възлизайте, нито се бийте против братята си; върнете се всеки у дома си, защото от Мене става това нещо. И те послушаха Господните думи та се върнаха, и не отидоха против Еровоама.
4Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше реч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.
5А Ровоам, като се установи, в Ерусалим, съгради укрепени градове в Юда;
5И Ровоам седе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;
6съгради Витлеем, Итам, Текуе,
6Сазида Витлејем и Итам и Текују,
7Ветсур, Сохо, Одолам,
7И Вет-Сур и Сохот и Одолам,
8Гет, Мариса, Зиф,
8И Гат и Марису и Зиф,
9Адораим, Лахис, Азика,
9И Адораим и Ахис и Азику,
10Сарая, Еалон и Хеврон, които са укрепени градове в Юда и във Вениамин,
10И Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.
11Укрепи [тия] крепости, и тури в тях военачалници и запаси от храна, дървено масло и вино.
11А кад утврди те градове, намести у њима заповеднике, и стаје за жито и за уље и за вино,
12Още във всеки град [тури] щитове и копия, и укрепи ги твърде много. Така Юда и Вениамин останаха под него.
12И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов беше Јуда и Венијамин.
13И всичките свещеници и левити, които бяха в Израил, се събраха при него от всичките си краища.
13И свештеници и Левити, који беху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свих крајева својих.
14Защото левитите оставиха пасбищата си и притежанията си та дойдоха в Юда и в Ерусалим; понеже Еровоам и синовете му бяха ги изпъдили, за да не свещенодействуват Господу,
14Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у јудејску и у Јерусалим, јер их отера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.
15и [Еровоам] беше си поставил жреци за високите места, за бесовете и за телетата, които бе направил.
15И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.
16И след тях, колкото души от всичките Израилеви племена утвърдиха сърцата си да търсят Господа Израилевия Бог, дойдоха в Ерусалим за да жертвуват на Господа Бога на бащите си.
16А за њима из свих племена Израиљевих који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљевог, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.
17Така за три години те подкрепяха Юдовото царство и поддържаха Ровоама Соломоновия син; защото три години ходеха в пътя на Давида и на Соломона.
17И тако утврдише царство Јудино, и укрепише Ровоама сина Соломуновог за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломуновим.
18И Ровоам си взе за жена Маелетя, дъщеря на Давидовия син Еримот, и Авихаила, дъщеря на Есеевия син Елиав,
18А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота сина Давидовог и Авихаилом, кћерју Есијава сина Јесејевог,
19която му роди синове: Еуса, Самария и Заама.
19Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.
20А подир нея взе Авия, Атай, Зиза и Селомита.
20А после ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.
21И Ровоам възлюби Мааха Авесаломовата дъщеря повече от всичките си жени и наложници: (защото взе осемнадесет жени и шестдесет наложници, и роди двадесет и осем сина и шестдесет дъщери);
21А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свих жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.
22и Ровоам постави Маахиния син Авия за княз да началствува над братята си, защото [мислеше] да го направи цар.
22И Ровоам постави Авију, сина Машиног, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га хтеде поставити царем.
23И постъпваше разумно, като разпръсна всичките си синове, [по неколцина] във всеки укрепен град, по всичките Юдови и Вениаминови земи, и даваше им изобилна храна. И [за тях] потърси много жени.
23И мудро радећи растури све синове своје по свим крајевима Јудиним и Венијаминовим, по свим тврдим градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена.