¹(По слав. 131). Песен на възкачванията. Помни, Господи, заради Давида, Всичките му скърби, -

¹Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

²Как се кле на Господа, И се обрече на Силния Яковов, [като каза:]

²Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

³Непременно няма да вляза в шатъра на къщата си, Нито ще се кача на постланото си легло, -

³"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

⁴Няма да дам сън на очите си, Или дрямка на клепачите си,

⁴Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

⁵Докато не намеря място за Господа, Обиталище за Силния Яковов.

⁵Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

⁶Ето, ние чухме, че той бил в Ефрата; Намерихме го в полетата на Яара.

⁶Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

⁷Нека влезем в скиниите Му, Нека се поклоним при подножието Му.

⁷Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

⁸Стани, Господи, [и влез] в покоя Си, Ти и ковчега на Твоята сила;

⁸Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

⁹Свещениците Ти да бъдат облечени с правда. И светиите Ти нека викат радостно.

⁹Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

¹⁰Заради слугата Си Давида Недей отблъсква лицето на помазаника Си.

¹⁰Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

¹¹Господ се кле с вярност на Давида, - [И] няма да пристъпи [думата Си, - Казвайки]: От рожбата на тялото ти Ще положа на престола ти.

¹¹Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

¹²Ако чадата ти опазят Моя завет И Моите свидетелства, на които ще ги науча, То и техните чада ще седят за винаги на престола ти.

¹²Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

¹³Защото Господ избра Сиона, Благоволи да обитава в него.

¹³Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

¹⁴Това, [каза Той], Ми е покой до века: Тук ще обитавам, защото го пожелах.

¹⁴Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

¹⁵Ще благословя изобилно храната му! Сиромасите му ще наситя с хляб.

¹⁵Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

¹⁶Ще облека и свещениците му със спасение; И светиите му ще възклицават от радост.

¹⁶Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

¹⁷Там ще направя да изникне рог на Давида; Приготвих светилник за помазаника Си.

¹⁷Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

¹⁸Неприятелите му ще облека със срам; А на него ще блещи короната.

¹⁸Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.