1(По слав. 68). За първия певец, по криновете {Псал. 45, надписът.}, Давидов [псалом ]Избави ме, Боже; Защото водите стигнаха до душата ми.
1Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2Потъвам в дълбока тиня, гдето няма твърдо място да застана; Стигнах в дълбоки води, гдето потопът ме покрива.
2Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3Изнемогвам от викане; гърлото ми е изсъхнало; Очите ми чезнат, докато чакам моя Бог.
3Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4Тия, които ме мразят без причина, се умножиха повече от космите на главата ми; Укрепиха се моите погубители, които неправедно са мои неприятели; Тогава ме [заставиха] да върна онова, което не бях грабнал.
4Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5Боже, Ти знаеш безумието ми; И прегрешенията ми не са скрити от Тебе.
5Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6Господи Иеова на Силите, да се не посрамят покрай мене ония, които Те чакат; Боже Израилев, да се не опозорят покрай мене ония, които Те търсят.
6Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7Защото заради Тебе претърпях поругание. Срам покри лицето ми.
7Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8Чужд станах на братята си, И странен на чадата на майка ми.
8Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9Защото ревността за Твоя дом ме изяде, И укорите на ония, които укоряват Тебе, паднаха върху мене.
9Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10Когато плачех в душата си с пост, Това ми стана за укор;
10Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11Когато облякох вретище за дреха, Станах им за поговорка.
11Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12За мене приказват седящите в портата; И [аз станах] песен на пияниците.
12О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13Но аз към Тебе [отправям] молитвата си, Господи, в благоприятно време; Боже, послушай ме според голямата Твоя милост, Според верността на Твоето спасение.
13А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14Избави ме от тинята, за да не потъна; Нека бъда избавен от ония, които ме мразят, и от дълбоките води.
14Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15Не дай да ме завлече устрема на водите, Нито да ме погълне дълбочината; И не дай да затвори ямата устието си над мене.
15Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16Послушай ме, Господи, защото е благо Твоето милосърдие; Според много Твои благи милости погледни на мене;
16Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17И не скривай лицето Си от слугата Си, Понеже съм в утеснение; бърже ме послушай.
17Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18Приближи се при душата ми и я изкупи; Изкупи ме поради неприятелите ми.
18Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19Ти знаеш как ме укоряват, Как ме посрамват и ме опозоряват; Пред Тебе са всичките мои противници.
19Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20Укор съкруши сърцето ми, и съм много отпаднал; И чаках да ме пожали някой, но нямаше никой, - И утешители, но не намерих.
20Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21И дадоха ми жлъчка за ядене, И в жаждата ми ме напоиха с оцет.
21Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22Трапезата им пред тях нека [им] стане примка, И когато са на мир [нека стане] клопка.
22Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23Да се помрачат очите им та да не видят; И чреслата им направи непрестанно да се тресат.
23Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24Излей на тях негодуванието Си; И пламъкът на гнева Ти нека ги постигне.
24Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25Жилището им да запустее, И в шатрите им да няма кой да живее.
25Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26Защото те гонят онзи, когото Ти си поразил, И говорят за болката на ония, които Ти си наранил.
26Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27Приложи беззаконие на беззаконието им; И да не участвуват {Еврейски: Влязат.} в Твоята правда.
27Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28Да се изличат от книгата на живота, И с праведните да се не запишат.
28Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29А мене, [който] съм сиромах и оскърбен, Да ме възвиши, Боже, Твоето спасение.
29А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30Ще хваля името на Бога с песен, И ще Го възвелича с хваления;
30Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31И това ще угоди Господу Повече от вол, - от юнец имащ рога [и] копита.
31То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32Смирените ще видят и ще се зарадват; И вие, които търсите Бога, вашето сърце ще се съживи.
32Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33Защото Господ слуша немощните, И запрените Си не презира.
33Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34Нека Го хвалят небето и земята, Моретата, и всичко, което се движи в тях.
34Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35Защото Бог ще избави Сиона, и ще съгради Юдовите градове; И [людете Му] ще се заселят там, и ще го владеят.
35Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36Още и потомството на слугите Му ще го наследи, И ония, които обичат името Му, ще живеят в него.
36И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.