¹Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske, a ljubavi ne bih imao, bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči.

¹信望爱中最大的是爱

²Kad bih imao dar prorokovanja i znao sva otajstva i sve spoznanje; i kad bih imao svu vjeru da bih i gore premještao, a ljubavi ne bih imao - ništa sam!

²我若有先知讲道的恩赐，也明白各样的奥秘，各样的知识；并且有全备的信，叫我能够移山，却没有爱，我就算不得什么。

³I kad bih razdao sav svoj imutak i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi ne bih imao - ništa mi ne bi koristilo.

³我若把一切所有的分给人，又舍己身被人焚烧，却没有爱，对我仍然毫无益处。

⁴Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se;

⁴爱是恒久忍耐，又有恩慈。爱是不嫉妒，不自夸，不张狂；

⁵nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo;

⁵不作失礼的事，不求自己的益处，不轻易动怒，不计较人的过犯；

⁶ne raduje se nepravdi, a raduje se istini;

⁶不喜欢不义，只喜欢真理。

⁷sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi.

⁷爱是凡事包容，凡事相信，凡事盼望，凡事忍耐。

⁸Ljubav nikad ne prestaje. Prorokovanja? Uminut će. Jezici? Umuknut će. Spoznanje? Uminut će.

⁸爱是永存不息的。先知的讲道终必过去，方言终必停止，知识终必消失。

⁹Jer djelomično je naše spoznanje, i djelomično prorokovanje.

⁹因为我们现在所知道的，只是一部分；所讲的道也只是一部分；

¹⁰A kada dođe ono savršeno, uminut će ovo djelomično.

¹⁰等那完全的来到，这部分的就要过去了。

¹¹Kad bijah nejače, govorah kao nejače, mišljah kao nejače, rasuđivah kao nejače. A kad postadoh zreo čovjek, odbacih ono nejačko.

¹¹我作孩子的时候，说话像孩子，心思像孩子，想法像孩子，既然长大了，就把孩子的事都丢弃了。

¹²Doista, sada gledamo kroza zrcalo, u zagonetki, a tada - licem u lice! Sada spoznajem djelomično, a tada ću spoznati savršeno, kao što sam i spoznat!

¹²我们现在是对着镜子观看，模糊不清，到那时就要面对面了。我现在所知道的只是一部分，到那时就完全知道了，好像主完全知道我一样。

¹³A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav - to troje - ali najveća je među njima ljubav.

¹³现在常存的有信、望、爱这三样，其中最大的是爱。