¹Opet stadoh promatrati sva nasilja koja se čine pod suncem, i gle, suze potlačenih, i nikog nema da ih utre; i nasilje iz tlačiteljske ruke, a zaštitnika niotkuda.

¹In obrnil sem se in sem videl vse stiskanje, kar se ga godi pod solncem; in glej, solze stiskanih, in niso imeli tolažitelja; in na strani njih tlačiteljev je bila moč in ni jim bilo tolažitelja.

²Zato sretnima smatram mrtve koji su već pomrli; sretniji su od živih što još žive.

²Zato sem blagroval mrtve, ki so bili davno umrli, bolj nego žive, ki so še v življenju;

³A od obojih je sretniji onaj koji još nije postao, koji nije vidio zlih djela što se čine pod suncem.

³in za srečnejšega nego oboje sem štel njega, ki ga še ni bilo, ki še ni videl zlega dejanja, ki se godi pod solncem.

⁴Nadalje iskusih da svaki napor i svaki uspjeh pribavlja čovjeku zavist njegova bližnjeg. I to je ispraznost i pusta tlapnja.

⁴Tedaj sem videl ves trud in ves uspeh v delu, da zaradi tega zavidajo drug drugemu. Tudi to je ničemurnost in lovljenje vetra!

⁵Bezumnik prekriži ruke i izjeda sebe.

⁵Bedak sklepa roke in jé svoje lastno meso.

⁶Bolja je puna šaka u miru nego obje pregršti mučna rada i puste tlapnje.

⁶Boljša je peščica s pokojem nego dve pesti, polni truda in lovljenja vetra.

⁷I još jednu opazih ispraznost pod suncem:

⁷In obrnil sem se in sem videl ničemurnost pod solncem:

⁸Čovjek potpun samac - bez sina, bez brata, i opet nema kraja njegovu trudu; oči mu se ne mogu nasititi blaga; a ne misli: za koga se mučim i uskraćujem dobro sebi? I to je ispraznost i zla briga.

⁸Samec je in nima druga, tudi nima sina, ne brata, a mnogemu trudu njegovemu ni konca; pri vsem tem se ne nasitijo bogastva oči njegove. Ne misli: Za koga se trudim in kratim duši svoji dobro? Tudi to je ničemurnost in prehudo opravilo.

⁹Bolje je dvojici nego jednome, jer imaju bolju plaću za svoj trud.

⁹Bolje je dvema nego enemu, ker imata dobro plačilo za svoj trud.

¹⁰Padne li jedan, drugi će ga podići; a teško jednomu! Ako padne, nema nikoga da ga podigne.

¹⁰Zakaj če padeta, vzdigne tovariš tovariša; ali gorje samemu, ko pade in nima druga, da bi ga vzdignil!

¹¹Pa ako se i spava udvoje, toplije je; a kako će se samac zagrijati?

¹¹Tudi kadar dva vkup ležita, se grejeta; a kako se hoče kdo zgreti, ko je sam?

¹²I ako tko udari na jednoga, dvojica će mu se oprijeti; i trostruko se uže ne kida brzo.

¹²In če enega siloma napadejo, se dva v bran postavita; in trojna vrvica se ne raztrga lahko.

¹³Bolji je mladić siromašan a mudar nego kralj star a lud, koji više ne zna za savjet.

¹³Boljši ubog in moder deček nego star in bedast kralj, ki nima več toliko uma, da bi se dal posvariti.

¹⁴Jer mladić može izići iz tamnice i postati kraljem, iako se rodio kao prosjak u svom kraljevstvu.

¹⁴Zakaj iz jetnišnice je prišel deček, da bi kraljeval, čeprav se je ubog rodil v kraljestvu njegovem.

¹⁵Opazih kako svi koji žive i hode pod suncem pristaju uz mladića, uz nastupnika koji ga naslijedi.

¹⁵Videl sem vse živeče, ki hodijo pod solncem, da so bili pri dečku, drugem, ki je imel stopiti na onega mesto;ni bilo konca vsemu tistemu ljudstvu, ki mu je bil na čelu; a potomci se ga ne bodo veselili. Res, tudi to je ničemurnost in lovljenje vetra.

¹⁶On stupa na čelo bezbrojnih podanika i kasniji se naraštaji ne mogahu zbog njega radovati. I to je zacijelo ispraznost i pusta tlapnja.

¹⁶ni bilo konca vsemu tistemu ljudstvu, ki mu je bil na čelu; a potomci se ga ne bodo veselili. Res, tudi to je ničemurnost in lovljenje vetra.

¹⁷Kad odlaziš u Božji dom, pazi na korake svoje. Priđi da mogneš čuti - žrtva je valjanija nego prinos luđaka, jer oni i ne znaju da čine zlo.