¹Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!

¹{Psalm Davidov.} Bojuj se, GOSPOD, zoper nje, ki se bojujejo z menoj, vojskuj se ž njimi, ki se vojskujejo z menoj.

²Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!

²Zgrabi ščit veliki in mali in vstani meni v pomoč.

³Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: "Ja sam tvoje spasenje."

³In potegni sulico in zapri pot njim, ki me preganjajo; reci duši moji: Jaz sem rešenje tvoje.

⁴Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju!

⁴Sramujejo se naj in v sramoto pridejo, kateri iščejo duše moje, umekniti se morajo in rdečica naj jih oblije, kateri mi nameravajo hudo.

⁵Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera!

⁵Bodo naj kakor pleve pred vetrom, in angel GOSPODOV naj jih podi.

⁶Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!

⁶Temna bodi njih pot in polzka, in angel GOSPODOV naj jih preganja.

⁷Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.

⁷Ker brez vzroka so mi skrito nastavili mrežo svojo, brez vzroka jamo izkopali duši moji.

⁸Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!

⁸Poguba naj pride nanj iznenada, in naj ga ujame mreža njegova, ki jo je skril, v pogubo naj pade vanjo.

⁹A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.

⁹In duša moja se bo radovala v GOSPODU, veselila se v rešenju njegovem.

¹⁰Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?

¹⁰Vse kosti moje bodo govorile: GOSPOD, kdo je tebi enak? Siromaka otimlješ iz rok močnejšega od njega, siromaka in ubožca iz rok njega, ki ga pleni.

¹¹Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.

¹¹Priče vstajajo krivične, česar si nisem v svesti, me izprašujejo.

¹²Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.

¹²Hudo mi vračajo za dobro; zapuščena je duša moja.

¹³U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.

¹³In vendar sem jaz, ko so bili bolni, oblečen v raševino, s postom pokoril dušo svojo, in molitev moja se je vračala v nedrije moje.

¹⁴Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.

¹⁴Vedel sem se, kakor bi mi bil prijatelj ali brat, kakor žalujoč po materi, sem hodil sključen v žalni obleki.

¹⁵A sada kad posrnuh ja, oni se raduju, skupiše se protiv mene da udare iznenada, i bez prestanka oni me razdiru.

¹⁵Oni pa so se radovali moje hromote in se zbirali, zbirali so se zoper mene, druhal hudobna, in nisem tega vedel, psovali so me in niso nehali;

¹⁶Ruglom na ruglo iskušavaju me i zubima škripaju na mene.

¹⁶kakor brezbožni zabavljivci pri pojedinah so s svojimi zobmi režali name.

¹⁷O Jahve, dokle ćeš gledati? Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim, otmi lavovima jedino dobro moje!

¹⁷Gospod, doklej boš gledal? Reši dušo mojo njih pogube, mladih levov edino mojo.

¹⁸Zahvalit ću ti u velikom zboru, slavit ću te među pukom brojnim.

¹⁸Slavil te bom v velikem zboru, med ljudstvom obilim bom te hvalil.

¹⁹Nek' se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni, nek' ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze!

¹⁹Naj se ne radujejo nad menoj, ki so mi neprijatelji iz krivih vzrokov; kateri me sovražijo brez vzroka, naj ne mežikajo z očesom.

²⁰Jer oni ne misle o miru, već spletke snuju protiv mirnih u zemlji.

²⁰Miru namreč ne govore, temuč zoper mirne v deželi izmišljajo zvijačne stvari.

²¹Razvaljuju svoja usta na me i govore: "Ha, ha, vidjesmo očima svojim!"

²¹In proti meni široko režé, govoreč: Prav, prav, oko naše vidi!

²²Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti! Gospode, od mene se ne udaljuj!

²²Vidiš to, GOSPOD, ne molči torej; Gospod, ne bivaj daleč od mene.

²³Preni se, ustani da me obraniš, Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju!

²³Zbúdi se in vstani na sodbo mojo, Bog moj in Gospod moj, na pravdo mojo.

²⁴Po svojoj me pravdi sudi, Jahve, Bože moj, nek' se ne raduju nada mnom!

²⁴Sodi me po pravičnosti svoji, GOSPOD, Bog moj, in naj se ne veselé nad mano.

²⁵Nek' ne misle u srcu: "Ispunila nam se želja!" Nek' ne reknu: "Progutali smo ga!"

²⁵Naj ne govoré v srcu svojem: Aha, tako smo želeli! ne govoré naj: Pogoltnili smo ga.

²⁶Nek' se postide i posrame svi zajedno koji se nesreći mojoj raduju! Nek' se odjenu stidom i sramotom oni koji se podižu na me!

²⁶Osramočeni naj bodo in zardé vsi skupaj, ki se vesele nesreče moje; s sramoto naj se zagrnejo in nečastjo, kateri se povzdigujejo proti meni.

²⁷Nek' radosno kliču kojima je pravo moje na srcu i nek' svagda govore: "Velik je Jahve! Milo mu je spasenje sluge njegova!"

²⁷A prepevajo naj in se radujejo, kateri se veselé pravičnosti moje, in govoré naj vedno: Poveličevan bodi GOSPOD, ki se veseli miru svojega hlapca.In jezik moj bo oznanjal pravičnost tvojo, ves dan hvalo tvojo.

²⁸A moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi navijeke.

²⁸In jezik moj bo oznanjal pravičnost tvojo, ves dan hvalo tvojo.