1Odložite dakle svaku zloću i svaku prijevaru, himbe i zavisti i sva klevetanja.
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
2Kao novorođenčad žudite za duhovnim, nepatvorenim mlijekom da po njemu uzrastete za spasenje,
2И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
3ako ste doista okusili kako je dobar Gospodin.
3Јер окусисте да је благ Господ.
4Pristupite k njemu, Kamenu živomu što ga, istina, ljudi odbaciše, ali je u očima Božjim izabran, dragocjen,
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
5pa se kao živo kamenje ugrađujte u duhovni Dom za sveto svećenstvo da prinosite žrtve duhovne, ugodne Bogu po Isusu Kristu.
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
6Stoga stoji u Pismu: Evo postavljam na Sionu kamen odabrani, dragocjeni kamen ugaoni: Tko u nj vjeruje, ne, neće se postidjeti.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
7Vama dakle koji vjerujete - čast! A onima koji ne vjeruju - kamen koji odbaciše graditelji postade kamen zaglavni
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
8i kamen spoticanja, stijena posrtanja; oni se o nj spotiču, neposlušni Riječi, za što su i određeni.
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
9A vi ste rod izabrani, kraljevsko svećenstvo, sveti puk, narod stečeni da naviještate silna djela Onoga koji vas iz tame pozva k divnom svjetlu svojemu;
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
10vi, nekoć Ne-narod, a sada Narod Božji; vi Ne-mili, a sada Mili.
10Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
11Ljubljeni! Zaklinjem vas da se kao pridošlice i putnici klonite putenih požuda koje vojuju protiv duše;
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
12življenje vaše među poganima neka bude uzorno da upravo onim za što vas sada potvaraju kao zločince, pošto promotre vaša dobra djela, proslave Boga u dan pohoda.
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
13Pokoravajte se svakoj ljudskoj ustanovi radi Gospodina: bilo kralju kao vrhovniku,
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
14bilo upraviteljima jer ih on šalje da kazne zločince, a pohvale one koji dobro čine.
14Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
15Doista, ovo je Božja volja: da čineći dobro ušutkate neznanje bezumnika.
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
16Kao slobodni ljudi - ali ne kao oni kojima je sloboda tek pokrivalom zloće, već kao Božje sluge -
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
17sve poštujte, bratstvo ljubite, Boga se bojte, kralja častite!
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
18Sluge, budite sa svim poštovanjem pokorni gospodarima, ne samo dobrima i blagima nego i naopakima.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
19To je uistinu milost ako tko radi savjesti, radi Boga podnosi nevolje trpeći nepravedno.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
20Kakve li slave doista ako za grijehe udarani strpljivo podnosite? No ako dobro čineći trpite pa strpljivo podnosite, to je Bogu milo.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
21Ta na to ste pozvani jer i Krist je trpio za vas i ostavio vam primjer da idete stopama njegovim.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
22On koji grijeha ne učini nit mu usta prijevaru izustiše;
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
23on koji na uvredu nije uvredom uzvraćao i mučen nije prijetio, prepuštajući to Sucu pravednom;
23Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
24on koji u tijelu svom grijehe naše ponese na drvo da umrijevši grijesima pravednosti živimo; on čijom se modricom izliječiste.
24Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
25Doista, poput ovaca lutaste, ali se sada obratiste k pastiru i čuvaru duša svojih.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.