1Odlučih dakle u sebi da neću k vama opet sa žalošću.
1Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
2Jer ako ja vas ražalostim, a tko će mene obradovati ako ne onaj koga ja žalostim?
2Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
3Zato vam to i napisah da me, kada dođem, ne ražaloste oni koji bi mi imali biti na radost. Uzdam se doista u sve vas, da je moja radost - radost svih vas.
3И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
4Pisah vam uistinu uz mnoge suze, iz velike nevolje i tjeskobe srca, ne da se ražalostite, nego da upoznate moju preveliku ljubav prema vama.
4Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
5Ako me tko ražalostio, nije ražalostio mene, nego u neku ruku - da ne pretjeram - sve vas.
5Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
6Dosta je takvu ona kazna od većine
6Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
7pa ga vi radije pomilujte i utješite da ga pretjerana žalost ne shrva.
7Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
8Zato vas molim, iskažite mu ljubav.
8Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
9Ta zato vam i pisah da vidim jeste li prokušani, jeste li u svemu poslušni.
9Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
10Komu dakle vi što oprostite, tomu i ja; jer i ja, ako kome što oprostih, oprostih poradi vas - pred Kristom,
10А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
11da nas ne nadmudri Sotona. Ta znamo njegove namjere!
11Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
12Kada dođoh u Troadu poradi evanđelja Kristova, premda mi se otvoriše vrata u Gospodinu,
12А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
13ne bijaše mi duši spokoja što ne nađoh Tita, brata svoga; oprostih se stoga s njima i pođoh u Makedoniju.
13Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
14Ali hvala Bogu koji nas u Kristu uvijek proslavlja te širi po nama na svakome mjestu miris svoga spoznanja.
14Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
15Da, Kristov smo miomiris Bogu i među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju:
15Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
16ovima miris iz smrti za smrt, onima miris iz života za život. A tko je za to podoban?
16Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
17Uistinu, mi nismo kao mnogi koji trguju riječju Božjom, nego iskreno - kao od Boga pred Bogom - u Kristu govorimo.
17Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.