1Počinjemo li opet sami sebe preporučivati? Ili trebamo li, kao neki, preporučna pisma na vas ili od vas?
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
2Vi ste pismo naše, upisano u srcima vašim; znaju ga i čitaju svi ljudi.
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3Vi ste, očito, pismo Kristovo kojemu mi poslužismo, napisano ne crnilom, nego Duhom Boga živoga; ne na pločama kamenim, nego na pločama od mesa, u srcima.
3Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
4Takvo pouzdanje imamo po Kristu u Boga.
4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5Ne kao da smo sami sobom, kao od sebe, sposobni što pomisliti, nego naša je sposobnost od Boga.
5Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6On nas osposobi za poslužitelje novoga Saveza, ne slova, nego Duha; jer slovo ubija, a Duh oživljuje.
6Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7Pa ako je smrtonosna služba, slovima uklesana u kamenju, bila tako slavna da sinovi Izraelovi nisu mogli pogledati u lice Mojsijevo zbog prolazne slave lica njegova,
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
8koliko li će slavnija biti služba Duha.
8А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
9Jer ako je služba osude bila slavna, mnogo je slavnija služba pravednosti.
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10I zbilja, nije ni bilo proslavljeno ono što je u toj mjeri proslavljeno, ako se usporedi s uzvišenijom slavom.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11Jer ako je ono prolazno bilo slavno, mnogo je slavnije ovo što ostaje.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12Imajući dakle takvo pouzdanje, nastupamo sa svom otvorenošću,
12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
13a ne kao Mojsije koji je stavljao prijevjes na lice da sinovi Izraelovi ne vide svršetak prolaznoga.
13И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14Ali otvrdnu im pamet. Doista, do dana današnjega zastire taj prijevjes čitanje Staroga zavjeta: nije im otkriveno da je u Kristu prestao.
14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
15Naprotiv, kad god se čita Mojsije, do danas prijevjes zastire srce njihovo.
15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16Ali kad se Izrael obrati Gospodinu, skinut će se prijevjes.
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17Gospodin je Duh, a gdje je Duh Gospodnji, ondje je sloboda.
17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
18A svi mi, koji otkrivenim licem odrazujemo slavu Gospodnju, po Duhu se Gospodnjem preobražavamo u istu sliku - iz slave u slavu.
18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.