1Zato, budući da po milosrđu imamo ovu službu, ne malakšemo.
1Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;
2Ali odrekosmo se sramotnoga prikrivanja: ne nastupamo lukavo niti izopačujemo riječ Božju, nego se objavljivanjem istine preporučujemo svakoj savjesti ljudskoj pred Bogom.
2Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.
3Ako je i zastrto evanđelje naše, u onima je zastrto koji propadaju:
3Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,
4u onima kojima bog ovoga svijeta oslijepi pameti nevjerničke da ne zasvijetli svjetlost evanđelja slave Krista koji je slika Božja.
4У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.
5Jer ne propovijedamo same sebe, nego Krista Isusa Gospodinom, a sebe slugama vašim poradi Isusa.
5Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.
6Ta Bog koji reče: Neka iz tame svjetlost zasine!, on zasvijetli u srcima našim da nam spoznanje slave Božje zasvijetli na licu Kristovu.
6Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7To pak blago imamo u glinenim posudama da izvanredna ona snaga bude očito Božja, a ne od nas.
7Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.
8U svemu pritisnuti, ali ne pritiješnjeni; dvoumeći, ali ne zdvajajući;
8У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;
9progonjeni, ali ne napušteni; obarani, ali ne oboreni -
9Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.
10uvijek umiranje Isusovo u tijelu pronosimo da se i život Isusov u tijelu našem očituje.
10И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.
11Doista, mi se živi uvijek na smrt predajemo poradi Isusa da se i život Isusov očituje u našem smrtnom tijelu.
11Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.
12Tako smrt djeluje u nama, život u vama.
12Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.
13A budući da imamo isti duh vjere kao što je pisano: Uzvjerovah, zato besjedim, i mi vjerujemo pa zato i besjedimo.
13Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.
14Ta znamo: onaj koji je uskrisio Gospodina Isusa i nas će s Isusom uskrisiti i zajedno s vama uza se postaviti.
14Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.
15A sve je to za vas: da milost - umnožena - zahvaljivanjem mnogih izobiluje Bogu na slavu.
15Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.
16Zato ne malakšemo. Naprotiv, ako se naš izvanji čovjek i raspada, nutarnji se iz dana u dan obnavlja.
16Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.
17Ta ova malenkost naše časovite nevolje donosi nam obilato, sve obilatije, breme vječne slave
17Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.
18jer nama nije do vidljivog nego do nevidljivog: ta vidljivo je privremeno, a nevidljivo - vječno.
18Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.