1Znamo doista: ako se razruši naš zemaljski dom, šator, imamo zdanje od Boga, dom nerukotvoren, vječan na nebesima.
1Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.
2U ovome doista stenjemo i čeznemo da se povrh njega zaodjenemo svojim nebeskim obitavalištem;
2Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.
3dakako, ako se nađemo obučeni, ne goli.
3И да се обучени, не голи нађемо!
4Da, i mi koji smo u ovom šatoru, stenjemo opterećeni jer nećemo da budemo svučeni, nego da se još obučemo da život iskapi što je smrtno.
4Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.
5A zato nas je sazdao Bog - on koji nam dade zalog Duha.
5А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.
6Uvijek smo stoga puni pouzdanja makar i znamo: naseljeni u tijelu, iseljeni smo od Gospodina.
6Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.
7Ta u vjeri hodimo, ne u gledanju.
7Јер по вери живимо, а не по гледању.
8Da, puni smo pouzdanja i najradije bismo se iselili iz tijela i naselili kod Gospodina.
8Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.
9Zato se i trsimo da mu omilimo, bilo naseljeni, bilo iseljeni.
9Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.
10Jer svima nam se pojaviti pred sudištem Kristovim da svaki dobije što je kroz tijelo zaradio, bilo dobro, bilo zlo.
10Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;
11Prožeti dakle strahom Gospodnjim uvjeravamo ljude; razotkriveni smo Bogu, a nadam se - i vašim savjestima.
11Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.
12Ne preporučujemo vam opet sami sebe, nego vam dajemo prigodu ponositi se nama, da imate odgovor za one koji se diče licem, a ne srcem.
12Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.
13Doista, ako bijasmo "izvan sebe" - Bogu bijasmo; ako li "pri sebi" - vama bijasmo.
13Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.
14Jer ljubav nas Kristova obuzima kad promatramo ovo: jedan za sve umrije, svi dakle umriješe;
14Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.
15i za sve umrije da oni koji žive ne žive više sebi, nego onomu koji za njih umrije i uskrsnu.
15Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.
16Stoga mi od sada nikoga ne poznajemo po tijelu; ako smo i poznavali po tijelu Krista, sada ga tako više ne poznajemo.
16Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.
17Dakle, je li tko u Kristu, nov je stvor. Staro uminu, novo, gle, nasta!
17Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.
18A sve je od Boga koji nas sa sobom pomiri po Kristu i povjeri nam službu pomirenja.
18Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.
19Jer Bog je u Kristu svijet sa sobom pomirio ne ubrajajući im opačina njihovih i polažući u nas riječ pomirenja.
19Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.
20Kristovi smo dakle poslanici; Bog vas po nama nagovara. Umjesto Krista zaklinjemo: dajte, pomirite se s Bogom!
20Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.
21Njega koji ne okusi grijeha Bog za nas grijehom učini da mi budemo pravednost Božja u njemu.
21Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.