1David upravi Jahvi riječi ove pjesme u dan kad ga je Jahve izbavio iz ruku svih njegovih neprijatelja i iz ruke Šaulove.
1И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2Pjevao je: "Jahve, hridino moja, utvrdo moja, spase moj;
2И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3Bože moj, pećino moja kojoj se utječem, štite moj, spasenje moje, tvrđavo moja! Ti me izbavljaš od nasilja.
3Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4Zazvat ću Jahvu hvale predostojna i od dušmana bit ću izbavljen.
4Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5Valovi smrti okružiše mene, prestraviše me bujice pogubne,
5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
6Užad Podzemlja sputiše me, smrtonosne zamke padoše na me:
6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.
7u nevolji zazvah Jahvu i Bogu svome zavapih. Iz svog Doma zov mi začu, i vapaj moj mu do ušiju doprije.
7У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8I zemlja se potrese i uzdrhta, uzdrmaše se temelji nebesa, pokrenuše se, jer On gnjevom planu.
8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9Iz nosnica mu dim se diže, iz usta mu oganj liznu, ugljevlje živo od njega plamsa.
9Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10On nagnu nebesa i siđe, pod nogama oblaci mu mračni.
10Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11Na keruba stade i poletje; na krilima vjetra zaplovi.
11И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim,
12Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13od bljeska pred licem njegovim užga se ugljevlje plameno.
13Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14Jahve s neba zagrmje, Svevišnjega glas se ori.
14Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15Odape strijele i dušmane rasu, izbaci munje i na zemlju ih obori.
15Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16Morska dna se pokazaše, i temelji svijeta postaše goli od strašne prijetnje Jahvine, od olujna daha gnjeva njegova.
16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17On pruži s neba ruku i mene prihvati, iz silnih voda on me izbavi.
17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18Od protivnika moćnog mene oslobodi, od dušmana mojih jačih od mene.
18Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19Navališe na me u dan zlosretni, ali me Jahve zaštiti,
19Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20na polje prostrano izvede me, spasi me jer sam mu mio.
20И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21Po pravednosti mojoj Jahve mi uzvrati, po čistoći ruku mojih on me nagradi,
21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22jer čuvah putove Jahvine, od Boga se svoga ne udaljih.
22Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23Odredbe njegove sve su mi pred očima, zapovijedi njegove nisam odbacio,
23Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24do srži odan njemu sam bio, čuvam se grijeha svakoga.
24И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25Jahve mi po pravdi mojoj vrati, čistoću ruku mojih vidje.
25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26S prijateljem ti si prijatelj, poštenu poštenjem uzvraćaš.
26Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27S čovjekom čistim ti si čist, a lukavca izigravaš,
27С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28jer narodu poniženu spasenje donosiš a ponižavaš oči ohole.
28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29Jahve, ti moju svjetiljku užižeš, Bože, tminu moju obasjavaš:
29Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30s tobom udaram na čete dušmanske, s Bogom svojim preskačem zidine.
30С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31Savršeni su puti Gospodnji, i riječ je Jahvina ognjem kušana. on je štit svima, samo on, koji se k njemu utječu.
31Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32Jer tko je Bog osim Jahve? Tko li je hridina osim Boga našega?
32Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33Taj Bog me snagom opasuje, stere mi put besprijekoran.
33Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34Noge mi dade brze ko u košute i postavi me na visine sigurne,
34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35ruke mi za borbu uvježba i mišice da luk mjedeni napinju.
35Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36Daješ mi štit svoj koji spasava, tvoja me brižljivost uzvisi.
36Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37Pouzdanje daješ mom koraku, i noge mi više ne posrću.
37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38Pognah svoje dušmane i dostigoh, i ne vratih se dok ih ne uništih.
38Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39Obaram ih, ne mogu se dići, padaju, pod nogama mi leže.
39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40Ti me opasa snagom za borbu, a protivnike moje meni podloži.
40Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41Ti dušmane moje u bijeg natjera, i rasprših one koji su me mrzili.
41Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42Vapiju u pomoć, nikog da pomogne, vapiju Jahvi - ne odaziva se.
42Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43Smrvih ih kao prah na vjetru, zgazih ih ko blato na putu.
43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44Ti me §izbavÄi od bune u mom narodu, postavi me glavarom pogana, puk koji ne poznavah služi mi.
44Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45Svaki moj šapat pokorno on sluša. Sinovi tuđinci meni laskaju,
45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46sinovi tuđinski gube srčanost izlaze dršćuć iz svojih utvrda.
46Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47Živio Jahve! Blagoslovljena hridina moja! Neka se uzvisi Bog, spasenje moje!
47Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48Bog koji mi daje osvetu i narode meni pokorava.
48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49Od dušmana me mojih izbavljaš i nad protivnike me moje izdižeš, ti mene od čovjeka silnika spasavaš.
49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50Zato te slavim, Jahve, među pucima i psalam pjevam tvome Imenu:
50Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51umnožio si pobjede kralju svojemu, pomazaniku svome milost si iskazao, Davidu i potomstvu njegovu navijeke."
51Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.