1Uto neki siđoše iz Judeje i počeše učiti braću: "Ako se ne obrežete po običaju Mojsijevu, ne možete se spasiti."
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2Kad između njih te Pavla i Barnabe nasta prepirka i raspra nemalena, odrediše da Pavao i Barnaba i još neki drugi između njih uzađu u Jeruzalem k apostolima i starješinama poradi tog pitanja.
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3Oni su dakle, ispraćeni od Crkve, prolazili kroz Feniciju i Samariju pripovijedajući o obraćenju pogana i donoseći svoj braći veliku radost.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4Kada pak stigoše u Jeruzalem, primi ih Crkva, apostoli i starješine. Ispripovjediše što sve Bog učini po njima.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5Onda ustanu neki od onih što iz farizejske sljedbe bijahu prigrlili vjeru pa reknu: "Treba ih obrezati i zapovjediti im da opslužuju Zakon Mojsijev."
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6Nato se apostoli i starješine sastanu da to razmotre.
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7Nakon duge raspre ustade Petar i reče im: "Braćo, vi znate kako me Bog od najprvih dana između vas izabra da iz mojih usta pogani čuju riječ evanđelja i uzvjeruju.
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8I Bog, Poznavatelj srdaca, posvjedoči za njih: dade im Duha Svetoga kao i nama.
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9Nikakve razlike nije pravio između nas i njih: vjerom očisti njihova srca.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10Što dakle sada iskušavate Boga stavljajući učenicima na vrat jaram kojeg ni oci naši ni mi nismo mogli nositi?
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11Vjerujemo, naprotiv: po milosti smo Gospodina Isusa spašeni, baš kao i oni."
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12Nato sve mnoštvo umuknu. Slušali su Barnabu i Pavla koji pripovjedahu kolika je znamenja i čudesa Bog po njima učinio među poganima.
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13Kad oni ušutješe, progovori Jakov: "Poslušajte me, braćo!
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14Šimun je izložio kako se Bog već na početku pobrinu između pogana uzeti narod imenu svojemu.
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15S time su u skladu riječi Proroka. Ovako je doista pisano:
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16Nakon toga vratit ću se i opet podići pali šator Davidov, iz ruševina ga podići, opet ga sazidati
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17da preostali ljudi potraže Gospodina i svi pogani na koje je zazvano ime moje, govori Gospodin, koji to
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
18obznanjuje odvijeka.
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
19Zato smatram da ne valja dodijavati onima koji se s poganstva obraćaju k Bogu,
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20nego im poručiti da se uzdržavaju od mesa okaljana idolima, od bludništva, od udavljenoga i od krvi.
20Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21Ta Mojsije od pradavnih naraštaja ima po gradovima propovjednike koji ga u sinagogama svake subote čitaju."
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22Tad apostoli i starješine zajedno sa svom Crkvom zaključe izabrati neke muževe između sebe i poslati ih u Antiohiju s Pavlom i Barnabom. Bijahu to Juda zvani Barsaba, i Sila, muževi vodeći među braćom.
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23Po njima pošalju ovo pismo: "Apostoli i starješine, braća, braći iz poganstva po Antiohiji, Siriji i Ciliciji - pozdrav!"
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24"Budući da smo čuli kako vas neki od naših, ali bez našega naloga, nekakvim izjavama smetoše i duše vam uznemiriše,
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25zaključismo jednodušno izabrati neke muževe i poslati ih k vama zajedno s našim ljubljenim Barnabom i Pavlom,
25Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26ljudima koji su svoje živote izložili za ime Gospodina našega Isusa Krista.
26С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27Šaljemo vam dakle Judu i Silu. Oni će vam i usmeno priopćiti to isto.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28Zaključismo Duh Sveti i mi ne nametati vam nikakva tereta osim onoga što je potrebno:
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29uzdržavati se od mesa žrtvovana idolima, od krvi, od udavljenoga i od bludništva. Budete li se toga držali, dobro ćete učiniti. Živjeli!"
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30Oni su se dakle oprostili i sišli u Antiohiju; sabrali su mnoštvo i predali pismo.
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31Kad ga pročitaše, svi se obradovaše zbog ohrabrenja.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32Juda i Sila, i sami proroci, mnogim riječima ohrabriše i utvrdiše braću.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33Neko se vrijeme zadrže pa se onda s mirom od braće vrate onima koji ih poslaše.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34#
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35A Pavao i Barnaba ostadoše u Antiohiji naučavajući i navješćujući zajedno s mnogima drugima riječ Gospodnju.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36Nakon nekog vremena reče Pavao Barnabi: "Vratimo se i pohodimo braću po svim gradovima u kojima smo navješćivali riječ Gospodnju, da vidimo kako su!"
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37Barnaba je htio povesti i Ivana zvanog Marko.
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38Pavao pak nije smatrao uputnim sa sobom voditi onoga koji se u Pamfiliji odvojio od njih te nije s njima pošao na djelo.
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39Spopade ih takva ogorčenost da se raziđoše: Barnaba povede Marka i otplovi na Cipar,
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40a Pavao sebi izabra Silu pa od braće povjeren milosti Gospodnjoj
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41proputova Siriju i Ciliciju, utvrđujući Crkve.
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.