¹Stiže tako u Derbu i Listru. Ondje, gle, bijaše učenik neki imenom Timotej, sin neke pokrštene Židovke i oca Grka.

¹Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;

²Uživao je dobar glas među braćom u Listri i Ikoniju.

²За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.

³Pavao htjede da on pođe s njime pa ga uze i obreza zbog Židova koji bijahu u onim mjestima. Jer svi su znali da mu je otac Grk.

³Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.

⁴I kako su prolazili gradovima, predavali su im za opsluživanje odredbe koje su apostoli i starješine utvrdili u Jeruzalemu.

⁴И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.

⁵Tako se Crkve učvršćivahu u vjeri i broj im se danomice povećavao.

⁵А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.

⁶Prođoše Frigiju i galacijski kraj jer ih je Duh Sveti spriječio propovijedati riječ u Aziji.

⁶А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.

⁷Kad su došli do Mizije, htjedoše u Bitiniju, ali im ne dopusti Duh Isusov.

⁷А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.

⁸Onda prođoše Miziju i siđoše u Troadu.

⁸А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.

⁹Noću je Pavao imao viđenje: Makedonac neki stajaše i zaklinjaše ga: "Prijeđi u Makedoniju i pomozi nam!"

⁹И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.

¹⁰Nakon viđenja nastojasmo odmah otputovati u Makedoniju, uvjereni da nas Bog zove navješćivati im evanđelje.

¹⁰А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.

¹¹Otplovismo iz Troade i zaputismo se ravno u Samotraku pa sutradan u Neapol,

¹¹А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,

¹²a odande u naseobinu Filipe - grad prvog dijela Makedonije. U tom se gradu zadržasmo nekoliko dana.

¹²А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.

¹³U dan subotni iziđosmo izvan gradskih vrata k rijeci, gdje smo mislili da će biti bogomolja. Sjedosmo i stadosmo govoriti okupljenim ženama.

¹³А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.

¹⁴Slušala je tako i neka bogobojazna žena imenom Lidija, prodavačica grimiza iz grada Tijatire. Gospodin joj otvori srce, te ona prihvati što je Pavao govorio.

¹⁴И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.

¹⁵Pošto se pak krsti ona i njezin dom, zamoli: "Ako smatrate da sam vjerna Gospodinu, uđite u moj dom i ostanite u njemu." I prisili nas.

¹⁵А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.

¹⁶Jednom nas na putu u bogomolju sretne neka ropkinja koja je imala duha vračarskoga i gatajući donosila veliku dobit svojim gospodarima.

¹⁶А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.

¹⁷Pošla je za Pavlom i za nama te vikala: "Ovi su ljudi sluge Boga Svevišnjega; navješćuju vam put spasenja."

¹⁷Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.

¹⁸To je činila mnogo dana. Pavlu to napokon dodija pa se okrenu i reče duhu: "Zapovijedam ti u ime Isusa Krista: iziđi iz nje!" I iziđe toga časa.

¹⁸И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.

¹⁹Kad njezini gospodari vidješe da im nesta nade u dobit, pograbiše Pavla i Silu te ih odvukoše na trg pred glavare.

¹⁹А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.

²⁰Privedoše ih pretorima i rekoše: "Ovi ljudi uznemiruju naš grad. Židovi su

²⁰И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,

²¹te šire običaje kojih mi Rimljani ne smijemo ni prihvatiti ni držati."

²¹И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.

²²Nato svjetina nahrupi na njih, a pretori trgoše s njih odijelo i zapovjediše da se išibaju.

²²И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.

²³Pošto ih izudaraše, bace ih u tamnicu i zapovjede tamničaru da ih pomno čuva.

²³И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.

²⁴Primivši takvu zapovijed, uze ih on i baci u nutarnju tamnicu, a noge im stavi u klade.

²⁴Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

²⁵Oko ponoći su Pavao i Sila molili pjevajući hvalu Bogu, a uznici ih slušali.

²⁵А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.

²⁶Odjednom nasta potres velik te se poljuljaše temelji zatvora, umah se otvoriše sva vrata, i svima spadoše okovi.

²⁶А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.

²⁷Tamničar se prenu oda sna pa kad ugleda tamnička vrata otvorena, trgnu mač i samo što se ne ubi misleći da su uznici pobjegli.

²⁷А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.

²⁸Ali Pavao povika iza glasa: "Ne čini sebi nikakva zla! Svi smo ovdje!"

²⁸А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.

²⁹Onaj nato zaiska svjetlo, uleti i dršćući baci se pred Pavla i Silu;

²⁹А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;

³⁰izvede ih i upita: "Gospodo, što mi je činiti da se spasim?"

³⁰И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?

³¹Oni će mu: "Vjeruj u Gospodina Isusa i spasit ćeš se - ti i dom tvoj!"

³¹А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.

³²Onda navijestiše riječ Gospodnju njemu i svima u domu njegovu.

³²И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.

³³Te iste noćne ure uze ih, opra im rane pa se odmah krsti - on i svi njegovi.

³³И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.

³⁴Onda ih uvede u dom, prostre stol te se zajedno sa svim domom obradova što je povjerovao Bogu.

³⁴И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.

³⁵Kad se razdani, poslaše pretori liktore s porukom: "Pusti te ljude!"

³⁵А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.

³⁶Tamničar to priopći Pavlu: "Pretori, reče, poručiše da vas pustim. Iziđite dakle sad i pođite u miru!"

³⁶А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.

³⁷Nato im Pavao odvrati: "Javno su nas neosuđene išibali, nas rimske građane, i bacili u tamnicu. A sada da nas potajno izbace? Nipošto, nego neka oni sami dođu i izvedu nas!"

³⁷А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.

³⁸Liktori to jave pretorima. Oni su se uplašili kada doznaše da su Rimljani.

³⁸А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;

³⁹Zato dođu da ih nagovore pa ih izvedu i zamole da odu iz grada.

³⁹И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.

⁴⁰Izišavši iz tamnice, oni pođu k Lidiji, pogledaju i obodre braću pa odu.

⁴⁰А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.