¹Neki čovjek od Levijeva koljena ode i oženi se djevojkom Levijkom.

¹А неко од племена Левијевог отиде и ожени се кћерју Левијевом.

²Žena zače i rodi sina. Vidjevši kako je krasan, krila ga je tri mjeseca.

²И она затрудне и роди сина; и видећи га лепог кријаше га три месеца.

³Kad ga nije mogla više sakrivati, nabavi košaricu od papirusove trstike, oblijepi je smolom i paklinom, u nju stavi dijete i položi ga u trstiku na obali Rijeke.

³А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дете у њ, и однесе га у трску крај реке.

⁴Njegova sestra stane podalje da vidi što će s njime biti.

⁴А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.

⁵Faraonova kći siđe k Rijeci da se kupa, dok su njezine sluškinje šetale uz obalu Rijeke. Opazi ona košaricu u trstici, pa pošalje sluškinju da je donese.

⁵А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.

⁶Otvori je i pogleda, a to u njoj dijete! Muško čedo. Plakalo je. Njoj se sažali na nj. "Bit će to hebrejsko dijete", reče.

⁶А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете.

⁷Onda njegova sestra rekne faraonovoj kćeri: "Hoćeš li da ti potražim dojilju među Hebrejkama da ti dijete doji?"

⁷Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?

⁸"Idi!" - odgovori joj faraonova kći. Tako djevojka ode i pozove djetetovu majku.

⁸А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу.

⁹"Uzmi ovo dijete", rekne joj faraonova kći, "i odgoji mi ga, a ja ću te plaćati." Tako žena uzme dijete i othrani ga.

⁹И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га.

¹⁰Kad je dijete odraslo, ona ga odvede faraonovoj kćeri, koja ga posini. Nadjene mu ime Mojsije, "jer sam ga", reče, "iz vode izvadila".

¹⁰А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.

¹¹Jednog dana, kad je Mojsije već odrastao, dođe među svoj narod i vidje njegove muke. Spazi tada kako neki Egipćanin tuče jednoga Hebrejca - brata njegova.

¹¹И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове.

¹²Okrene se tamo-amo i, vidjevši da nikoga nema, ubije Egipćanina i zatrpa ga u pijesak.

¹²И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак.

¹³Izađe on i sutradan te zateče dva Hebrejca kako se tuku. "Zašto tučeš svoga druga?" - rekne napadaču.

¹³И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог?

¹⁴Ovaj odvrati: "Tko te postavi za starješinu i suca našega? Kaniš li ubiti i mene kako si ubio onog Egipćanina?" Mojsije se uplaši pa će u sebi: "Tako! Ipak se saznalo."

¹⁴А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало.

¹⁵Kad je faraon to dočuo, htjede Mojsija pogubiti. Zato Mojsije pobjegne od faraona i skloni se u midjansku zemlju. Ondje sjedne kraj nekog studenca.

¹⁵И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца.

¹⁶Midjanski je svećenik imao sedam kćeri. Dođu one da zahvate vode i naliju pojila, da napoje stado svoga oca.

¹⁶А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог.

¹⁷Ali dođu i pastiri te ih potjeraju. Mojsije ustane, obrani ih i stado im napoji.

¹⁷А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.

¹⁸Kad su se vratile svome ocu Reuelu, on ih zapita: "Kako ste se danas tako brzo vratile?"

¹⁸И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте?

¹⁹One odgovore: "Neki Egipćanin obrani nas od pastira i još nam zahvati vode i stado nam napoji."

¹⁹А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.

²⁰"Gdje je?" - zapita on svoje kćeri. "Zašto ste ostavile toga čovjeka? Pozovite ga na objed."

²⁰А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе.

²¹Mojsije pristane da ostane kod toga čovjeka. On oženi Mojsija svojom kćeri Siporom.

²¹И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.

²²A kad ona rodi sina, on mu nadjene ime Geršon, "jer sam", reče, "stranac u tuđoj zemlji".

²²И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.

²³Poslije mnogo vremena umre egipatski kralj. Izraelci su još stenjali u ropstvu. Vapili su, a njihov vapaj za pomoć sred ropstva uzlazio je k Bogu.

²³А после много времена умре цар мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.

²⁴Bog je čuo njihovo zapomaganje i sjetio se svoga Saveza s Abrahamom, Izakom i Jakovom.

²⁴И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.

²⁵I pogleda Bog na Izraelce i zauze se za njih.

²⁵И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их.