¹Sva je zemlja imala jedan jezik i riječi iste.

¹А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.

²Ali kako su se ljudi selili s istoka, naiđu na jednu dolinu u zemlji Šinearu i tu se nastane.

²А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.

³Jedan drugome reče: "Hajdemo praviti opeke te ih peći da otvrdnu!" Opeke im bile mjesto kamena, a paklina im služila za žbuku.

³Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.

⁴Onda rekoše: "Hajde da sebi podignemo grad i toranj s vrhom do neba! Pribavimo sebi ime, da se ne raspršimo po svoj zemlji!"

⁴После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.

⁵Jahve se spusti da vidi grad i toranj što su ga gradili sinovi čovječji.

⁵А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.

⁶Jahve reče. "Zbilja su jedan narod, s jednim jezikom za sve! Ovo je tek početak njihovih nastojanja. Sad im ništa neće biti neostvarivo što god naume izvesti.

⁶И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.

⁷Hajde da siđemo i jezik im pobrkamo, da jedan drugome govora ne razumije."

⁷Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.

⁸Tako ih Jahve rasu odande po svoj zemlji te ne sazidaše grada.

⁸Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.

⁹Stoga mu je ime Babel, jer je ondje Jahve pobrkao govor svima u onom kraju i odande ih je Jahve raspršio po svoj zemlji.

⁹Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

¹⁰Ovo su potomci Šemovi: Kad je Šemu bilo sto godina - dvije godine poslije Potopa - rodi mu se Arpakšad.

¹⁰Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.

¹¹Po rođenju Arpakšadovu Šem je živio petsto godina te mu se rodilo još sinova i kćeri.

¹¹А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.

¹²Kad je Arpakšadu bilo trideset i pet godina, rodi mu se Šelah.

¹²А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;

¹³Po rođenju Šelahovu Arpakšad je živio četiri stotine i tri godine te mu se rodilo još sinova i kćeri.

¹³А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

¹⁴Kad je Šelahu bilo trideset godina, rodi mu se Eber.

¹⁴А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;

¹⁵Po rođenju Eberovu Šelah je živio četiri stotine i tri godine te mu se rodilo još sinova i kćeri.

¹⁵А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

¹⁶Kad su Eberu bile trideset i četiri godine, rodi mu se Peleg.

¹⁶А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;

¹⁷Po rođenju Pelegovu Eber je živio četiri stotine i trideset godina te mu se rodilo još sinova i kćeri.

¹⁷А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.

¹⁸Kad je Pelegu bilo trideset godina, rodi mu se Reu.

¹⁸А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;

¹⁹Po rođenju Reuovu Peleg je živio dvjesta i devet godina te mu se rodilo još sinova i kćeri.

¹⁹А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.

²⁰Kad su Reuu bile trideset i dvije godine, rodi mu se Serug.

²⁰А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;

²¹Po rođenju Serugovu Reu je živio dvjesta i sedam godina te mu se rodilo još sinova i kćeri.

²¹А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.

²²Kad je Serugu bilo trideset godina, rodi mu se Nahor.

²²А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;

²³Po rođenju Nahorovu Serug je živio dvjesta godina te mu se rodilo još sinova i kćeri.

²³А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.

²⁴Kad je Nahoru bilo dvadeset i devet godina, rodi mu se Terah.

²⁴А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;

²⁵Po rođenju Terahovu Nahor je živio sto i devetnaest godina te mu se rodilo još sinova i kćeri.

²⁵А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.

²⁶Kad je Terahu bilo sedamdeset godina, rode mu se: Abram, Nahor i Haran.

²⁶А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.

²⁷Ovo je povijest Terahova. Terahu se rodio Abram, Nahor i Haran; a Haranu se rodio Lot.

²⁷А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.

²⁸Haran umrije za života svoga oca Teraha, u svome rodnom kraju, u Uru Kaldejskom.

²⁸И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.

²⁹Abram se i Nahor ožene. Abramovoj ženi bijaše ime Saraja, a Nahorovoj Milka; ova je bila kći Harana, oca Milke i Jiske.

²⁹И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.

³⁰Saraja bijaše nerotkinja - nije imala poroda.

³⁰А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.

³¹Terah povede svoga sina Abrama, svog unuka Lota, sina Haranova, svoju snahu Saraju, ženu svoga sina Abrama, pa se zaputi s njima iz Ura Kaldejskoga u zemlju kanaansku. Kad stignu do Harana, ondje se nastane.

³¹И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.

³²Dob Terahova dosegnu dvjesta i pet godina; a onda Terah umrije u Haranu.

³²И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.