1Budući da Zakon ima tek sjenu budućih dobara, a ne sam lik zbiljnosti, on uistinu žrtvama koje se - iz godine u godinu iste - neprestano prinose ne može nikada usavršiti one što pristupaju.
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2Ta ne bi li se prestale prinositi kad bogoslužnici, jednom očišćeni, ne bi više imali nikakve svijesti grijeha?
2Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;
3Ali po njima se iz godine u godinu podsjeća na grijehe.
3Него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4Jer krv bikova i jaraca nikako ne može odnijeti grijeha.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5Zato On ulazeći u svijet veli: Žrtva i prinos ne mile ti se, nego si mi tijelo pripravio;
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6paljenice i okajnice ne sviđaju ti se.
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7Tada rekoh: "Evo dolazim!" U svitku knjige piše za mene: "Vršiti, Bože, volju tvoju!"
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8Pošto gore reče: Žrtve i prinosi, paljenice i okajnice - koje se po Zakonu prinose - ne mile ti se i ne sviđaju,
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9veli zatim: Evo dolazim vršiti volju tvoju! Dokida prvo da uspostavi drugo.
9Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10U toj smo volji posvećeni prinosom tijela Isusa Krista jednom zauvijek.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11I svaki je svećenik dan za danom u bogoslužju te učestalo prinosi iste žrtve, koje nikako ne mogu odnijeti grijeha.
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12A ovaj, pošto je prinio jednu jedincatu žrtvu za grijehe, zauvijek sjede zdesna Bogu
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13čekajući otad dok se neprijatelji ne podlože za podnožje nogama njegovim.
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14Jednim uistinu prinosom zasvagda usavrši posvećene.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15A to nam svjedoči i Duh Sveti. Pošto je doista rekao:
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16"Ovo je Savez kojim ću se svezati s njima nakon ovih dana", Gospodin govori: "Zakone ću svoje staviti u njihova srca i upisati ih u dušu njihovu.
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17I grijeha se njihovih i bezakonja njihovih neću više spominjati."
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18A gdje su grijesi oprošteni, nema više prinosa za njih.
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19Imamo dakle, braćo, slobodan ulaz u Svetinju po krvi Isusovoj -
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20put nov i živ što nam ga On otvori kroz zavjesu, to jest svoje tijelo;
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21imamo i Velikog svećenika nad kućom Božjom.
21И свештеника великог над домом Божијим:
22Pristupajmo stoga s istinitim srcem u punini vjere, srdaca škropljenjem očišćenih od zle savjesti i tijela oprana čistom vodom.
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23Čuvajmo nepokolebljivu vjeru nade jer je vjeran Onaj koji dade obećanje.
23Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24I pazimo jedni na druge da se potičemo na ljubav i dobra djela
24И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25te ne propuštamo svojih sastanaka, kako je u nekih običaj, nego se hrabrimo, to više što više vidite da se bliži Dan.
25Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26Jer ako svojevoljno griješimo pošto primismo spoznanje istine, nema više žrtve za grijehe,
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27nego strašno isčekivanje suda i bijesa ognja što će proždrijeti protivnike.
27Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28Je li tko prekršio Zakon Mojsijev, bez milosrđa biva pogubljen na osnovi dvojice ili trojice svjedoka.
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29Zamislite koliko li će goru kaznu zavrijediti tko Sina Božjega pogazi, i nečistom smatra krv Saveza kojom je posvećen, i Duha milosti pogrdi?
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30Ta poznajemo Onoga koji je rekao: Moja je odmazda, ja ću je vratiti; i još: Sudit će Gospodin svome puku.
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31Strašno je upasti u ruke Boga živoga.
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32A spomenite se onih prvih dana kada ste, tek prosvijetljeni, izdržali veliku patničku borbu:
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33ovamo javno izvrgnuti porugama i nevoljama, onamo postavši zajedničari onih s kojima se tako postupalo.
33Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34I doista, sa sužnjevima ste suosjećali i s radošću prihvatili otimanje dobara znajući da imate bolji, trajan posjed.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35Ne gubite dakle pouzdanja! Pripada mu velika plaća!
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36Postojanosti vam uistinu treba da biste vršeći volju Božju zadobili obećano.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37Jer još malo, sasvim malo, i Onaj koji dolazi doći će i neće zakasniti
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38A pravednik će moj od vjere živjeti, ako li pak otpadne, ne mili se on duši mojoj.
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39A mi nismo od onih koji otpadaju, sebi na propast, nego od onih koji vjeruju na spas duše.
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.