¹I onaj prvi je, svakako, imao bogoštovne uredbe i Svetinju, ali ovosvjetsku.

¹Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.

²Šator je uistinu bio uređen: prvi, u kojem bijaše svijećnjak, stol i prinos kruhova, a zove se Svetinja;

²Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.

³iza druge pak zavjese bio je Šator zvan Svetinja nad svetinjama -

³А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,

⁴u njoj zlatni kadionik i Kovčeg saveza, sav optočen zlatom, a u njemu zlatna posuda s manom i štap Aronov, koji je ono procvao, i ploče Saveza;

⁴Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.

⁵povrh njega pak kerubi Slave što osjenjuju Pomirilište. O tom ne treba sada potanko govoriti.

⁵А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

⁶Pošto je to tako uređeno, u prvi Šator stalno ulaze svećenici obavljati bogoslužje,

⁶А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

⁷a u drugi jednom godišnje samo veliki svećenik, i to ne bez krvi koju prinosi za sebe i za nepažnje naroda.

⁷А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

⁸Time Duh Sveti očituje da još nije otkriven put u Svetinju dok još postoji prvi Šator.

⁸Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;

⁹To je slika za sadašnje vrijeme: prinose se darovi i žrtve koje ne mogu u savjesti usavršiti bogoslužnika -

⁹Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.

¹⁰sve same na ićima i pićima i raznim pranjima utemeljene tjelesne uredbe, nametnute do časa ispravka.

¹⁰Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.

¹¹Krist se pak pojavi kao Veliki svećenik budućih dobara pa po većem i savršenijem Šatoru - nerukotvorenu, koji nije od ovoga stvorenja -

¹¹Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,

¹²i ne po krvi jaraca i junaca, nego po svojoj uđe jednom zauvijek u Svetinju i nađe vječno otkupljenje.

¹²Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.

¹³Doista, ako već poškropljena krv jaraca i bikova i pepeo juničin posvećuje onečišćene, daje tjelesnu čistoću,

¹³Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;

¹⁴koliko će više krv Krista - koji po Duhu vječnom samoga sebe bez mane prinese Bogu - očistiti savjest našu od mrtvih djela, na službu Bogu živomu!

¹⁴А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?

¹⁵A radi ovoga je Posrednik novoga Saveza: da po smrti za otkupljenje prekršaja iz starog Saveza pozvani zadobiju obećanu vječnu baštinu.

¹⁵И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.

¹⁶Jer gdje je posrijedi savez-oporuka, potrebno je dokazati smrt oporučitelja.

¹⁶Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.

¹⁷Oporuka je doista valjana tek nakon smrti: nikad ne vrijedi dok oporučitelj živi.

¹⁷Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

¹⁸Stoga ni onaj prvi Savez nije bez krvi ustanovljen.

¹⁸Јер ни први није утврђен без крви.

¹⁹Pošto je svemu narodu priopćio svaku zapovijed zakonsku, uze Mojsije krv junaca i jaraca s vodom i grimiznom vunom i izopom te samu Knjigu i sav narod poškropi

¹⁹Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.

²⁰govoreći: Ovo je krv Saveza koji vam odredi Bog;

²⁰Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.

²¹a onda krvlju slično poškropi i Šator i sve bogoslužno posuđe.

²¹А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

²²I gotovo se sve po zakonu čisti krvlju i bez prolijevanja krvi nema oproštenja.

²²И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.

²³Ako se dakle time čiste slike onoga što je na nebu, potrebno je da se samo to nebesko čisti žrtvama od tih uspješnijima.

²³Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.

²⁴Krist doista ne uđe u rukotvorenu Svetinju, protulik one istinske, nego u samo nebo: da se sada pojavi pred licem Božjim za nas.

²⁴Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

²⁵Ne da mnogo puta prinosi samoga sebe kao što veliki svećenik svake godine ulazi u Svetinju s tuđom krvlju;

²⁵Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

²⁶inače bi bilo trebalo da trpi mnogo puta od postanka svijeta. No sada se pojavio, jednom na svršetku vjekova, da grijeh dokine žrtvom svojom.

²⁶Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.

²⁷I kao što je ljudima jednom umrijeti, a potom na sud,

²⁷И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

²⁸tako i Krist: jednom se prinese da grijehe mnogih ponese, a drugi će se put - bez obzira na grijeh - ukazati onima koji ga iščekuju sebi na spasenje.

²⁸Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.