1Zato i mi, okruženi tolikim oblakom svjedoka, odložimo svaki teret i grijeh koji nas sapinje te postojano trčimo u borbu koja je pred nama!
1Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
2Uprimo pogled u Početnika i Dovršitelja vjere, Isusa, koji umjesto radosti što je stajala pred njim podnese križ, prezrevši sramotu te sjedi zdesna prijestolja Božjega.
2Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
3Doista pomno promotrite njega, koji podnese toliko protivljenje grešnika protiv sebe, da - premoreni - ne klonete duhom.
3Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
4Ta još se do krvi ne oduprijeste u borbi protiv grijeha.
4Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
5Pa zar ste zaboravili opomenu koja vam je kao sinovima upravljena: Sine moj, ne omalovažavaj stege Gospodnje i ne kloni kad te on ukori.
5И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
6Jer koga Gospodin ljubi, onoga i stegom odgaja, šiba sina koga voli.
6Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
7Poradi vašega odgajanja trpite. Bog s vama postupa kao sa sinovima: a ima li koji sin kojega otac stegom ne odgaja?
7Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
8Pa ako niste pod stegom, na kojoj su svi imali udjela, onda ste kopilad, a ne djeca.
8Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
9Zatim, tjelesne smo oce imali odgojiteljima i poštovali ih. Pa nećemo li se kudikamo više podlagati Ocu duhova te živjeti?
9Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
10Oni su nas doista nešto malo dana stegom odgajali kako se njima činilo, a On - nama na korist, da postanemo sudionici njegove svetosti.
10Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
11Isprva se doduše čini da nijedno odgajanje nije radost, nego žalost, ali onima koji su njime uvježbani poslije donosi mironosni plod pravednosti.
11Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
12Zato uspravite ruke klonule i koljena klecava,
12Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
13poravnite staze za noge svoje da se hromo ne iščaši, nego, štoviše, da ozdravi.
13И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
14Nastojte oko mira sa svima! I oko posvećenja bez kojega nitko neće vidjeti Gospodina!
14Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
15Pripazite da se tko ne sustegne od milosti Božje, da kakav gorki korijen ne proklija pa ne unese zabunu i ne zarazi mnoge,
15Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
16da tko ne postane bludnik ili svetogrdnik kao Ezav, koji za jedan jedini obrok proda svoje prvorodstvo.
16Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
17Ta znate da je i poslije, kad je htio baštiniti blagoslov, odbačen jer nije našao mogućnosti promjene premda ju je sa suzama tražio.
17Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
18Jer niste pristupili opipljivoj gori i usplamtjelu ognju, ni mraku, tami i vihoru,
18Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
19ni ječanju trublje i tutnjavi riječi. - Koji su je slušali, zamoliše da im se više ne govori
19И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
20jer nisu podnosili naredbe: Ako se ma i živinče dotakne brda, neka se kamenuje!
20Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
21I prizor bijaše tako strašan da Mojsije reče: "Strah me je i dršćem!" -
21И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
22Nego, vi ste pristupili gori Sionu i gradu Boga živoga, Jeruzalemu nebeskom, nebrojenim tisućama anđela, svečanom skupu,
22Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
23Crkvi prvorođenaca zapisanih na nebu, Bogu, sucu sviju, dusima savršenih pravednika
23К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
24i Posredniku novog Saveza - Isusu - i krvi škropljeničkoj što snažnije govori od Abelove.
24И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
25Pazite da ne odbijete Onoga koji vam govori! Jer ako ne umakoše oni što su odbili onoga koji je na zemlji davao upute, kudikamo ćemo manje mi ako se okrenemo od Onoga koji ih daje s nebesa.
25Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
26Njegov glas tada zemlju uzdrma, sada pak obećava: Još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo.
26Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
27Ono "još jednom" pokazuje da će, kao stvoreno, uminuti ono uzdrmano da ostane ono neuzdrmljivo.
27А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
28Zato jer smo primili kraljevstvo neuzdrmljivo, iskazujmo zahvalnost iz koje služimo Bogu kako je njemu milo, s predanjem i strahopoštovanjem.
28Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
29Jer Bog je naš oganj što proždire.
29Јер је Бог наш огањ који спаљује.