¹Elifaz Temanac progovori tad i reče:

¹А Елифас Теманац одговори и рече:

²"Zar Bogu koristan može biti čovjek? TÓa tko je mudar, sebi samom koristi.

²Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.

³Zar je Svesilnom milost što si pravedan i zar mu je dobit što si neporočan?

³Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?

⁴Ili te zbog tvoje pobožnosti kara i zato se hoće s tobom parničiti?

⁴Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?

⁵Nije l' to zbog zloće tvoje prevelike i zbog bezakonja kojim broja nema?

⁵Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?

⁶Od braće si brao nizašto zaloge i s golih si ljudi svlačio haljine;

⁶Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.

⁷ti nisi žednoga vodom napojio, uskraćivao si kruh izgladnjelima;

⁷Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

⁸otimao si od siromaha zemlju da bi na njoj svog nastanio ljubimca;

⁸Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.

⁹puštao si praznih ruku udovice i siročadi si satirao ruku.

⁹Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

¹⁰Eto zašto tebe mreže sad sapinju, zašto te strahovi muče iznenadni.

¹⁰Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.

¹¹Svjetlost ti mrak posta i ništa ne vidiš, vode su duboke tebe potopile.

¹¹И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.

¹²Zar Bog nije u visini nebeskoj i zar zvijezdama tjeme on ne vidi?

¹²Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.

¹³Ali ti kažeš: 'Što Bog može znati? Kroz oblak tmasti zar što razabire?

¹³Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?

¹⁴Oblaci pogled njegov zaklanjaju, i rubom kruga on hoda nebeskog.'

¹⁴Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.

¹⁵TÓa kaniš li se drevnog držat' puta kojim su išli ljudi nepravedni?

¹⁵Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,

¹⁶Prije vremena nestadoše oni, bujica im je temelje raznijela.

¹⁶Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?

¹⁷Zborahu Bogu: 'Nas se ti ostavi! Što nam Svesilni učiniti može?'

¹⁷Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

¹⁸A on im je dom punio dobrima makar do njega ne držahu ništa.

¹⁸А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.

¹⁹Videć' im propast, klikću pravednici, neporočni se njima izruguju:

¹⁹Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.

²⁰'Gle, propadoše protivnici naši, što od njih osta, vatra im proždrije!"

²⁰Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.

²¹S Bogom ti se sprijatelji i pomiri, i vraćena će ti opet biti sreća.

²¹Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.

²²Ded prihvati Zakon iz njegovih usta, u srce svoje riječ njegovu usadi.

²²Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.

²³Ako se raskajan vratiš Svesilnome i nepravdu iz svog šatora odstraniš,

²³Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,

²⁴tad ćeš odbaciti zlato u prašinu i ofirsko blago u šljunak potočni.

²⁴Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.

²⁵Svesilni će postat' tvoje suho zlato, on će biti tvoje gomile srebrene.

²⁵И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.

²⁶Da, Svesilni bit će tvoje radovanje, i lice ćeš k Bogu dizati slobodno.

²⁶Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.

²⁷Molit ćeš mu se, i uslišat će tebe, ispunit ćeš što si mu zavjetovao.

²⁷Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.

²⁸Što god poduzeo, sve će ti uspjeti, i putove će ti obasjavat' svjetlost.

²⁸Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.

²⁹Jer, on ponizuje ponos oholima, dok u pomoć smjernim očima pritječe.

²⁹Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.

³⁰Iz nevolje on izbavlja nevinoga; i tebe će spasit' tvoje čiste ruke."

³⁰Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.