1Job progovori i reče:
1А Јов одговори и рече:
2"Slušajte, slušajte dobro što ću reći, utjehu mi takvu barem udijelite.
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3Otrpite da riječ jednu ja izrečem, kad završim, tad se rugajte slobodno.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4Zar protiv čovjeka dižem ja optužbu? Kako da strpljenje onda ne izgubim?
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5Pogledajte na me: užas će vas spopast', rukom ćete svoja zakloniti usta;
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6pomislim li na to, prestravim se i sam i čitavim svojim tad protrnem tijelom.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7Zašto na životu ostaju zlikovci i, što su stariji, moćniji bivaju?
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8Potomstvo njihovo s njima napreduje a izdanci im se množe pred očima.
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9Strah nikakav kuće njihove ne mori i šiba ih Božja ostavlja na miru.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10Njihovi bikovi plode pouzdano, krave im se tele i ne jalove se.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11K'o jagnjad djeca im slobodno skakuću, veselo igraju njihovi sinovi.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12Oni pjevaju uz harfe i bubnjeve i vesele se uz zvukove svirale.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
13Dane svoje završavaju u sreći, u Podzemlje oni silaze spokojno.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
14A govorili su Bogu: 'Ostavi nas, ne želimo znati za tvoje putove!
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15TÓa tko je Svesilni da njemu služimo i kakva nam korist da ga zazivamo?'
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16Zar svoju sreću u ruci ne imahu, makar do Njega ne drže ništa oni?
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17Zar se luč opakog kada ugasila? Zar se na njega oborila nesreća? Zar mu u gnjevu svom On skroji sudbinu?
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18Zar je kao slama na vjetru postao, kao pljeva koju vihor svud raznosi?
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19Hoće l' ga kaznit' Bog u njegovoj djeci? Ne, njega nek' kazni da sam to osjeti!
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20Vlastitim očima nek' rasap svoj vidi, neka se napije srdžbe Svesilnoga!
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21TÓa što poslije smrti on za dom svoj mari kad će se presjeć' niz njegovih mjeseci?
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22Ali tko će Boga učiti mudrosti, njega koji sudi najvišim bićima?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23Jedan umire u punom blagostanju, bez briga ikakvih, u potpunom miru,
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24bokova od pretiline otežalih i kostiju sočne moždine prepunih.
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25A drugi umire s gorčinom u duši, nikad nikakve ne okusivši sreće.
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26Obojica leže zajedno u prahu, crvi ih jednako prekrivaju oba.
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27O, znam dobro kakve vaše su namjere, kakve zlosti protiv mene vi snujete.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28Jer pitate: 'Gdje je kuća plemićeva, šator u kojem stanovahu opaki?'
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29Niste li na cesti putnike pitali, zar njihovo svjedočanstvo ne primate:
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30'Opaki je u dan nesreće pošteđen i u dan Božje jarosti veseo je.'
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31Al' na postupcima tko će mu predbacit' i tko će mu vratit' što je počinio?
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32A kad ga na kraju na groblje odnesu, na grobni mu humak postavljaju stražu.
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33Lake su mu grude zemlje u dolini dok za njime ide čitavo pučanstvo.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34O, kako su vaše utjehe isprazne! Kakva su prijevara vaši odgovori!"
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?