¹Sofar iz Naamata progovori tad i reče:

¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

²"Misli me tjeraju da ti odgovorim, i zato u meni vri to uzbuđenje

²Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

³dok slušam ukore koji me sramote, al' odgovor mudar um će moj već naći.

³Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

⁴Zar tebi nije od davnine poznato, otkad je čovjek na zemlju stavljen bio,

⁴Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

⁵da je kratka vijeka radost opakoga, da kao tren prođe sreća bezbožnička.

⁵Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

⁶Pa ako stasom i do neba naraste, ako mu se glava dotakne oblaka,

⁶Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

⁷poput utvare on zauvijek nestaje; koji ga vidješe kažu: 'Gdje je sad on?'

⁷Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

⁸Kao san bez traga on se rasplinjuje, nestaje ga kao priviđenja noćnog.

⁸Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

⁹Nijedno ga oko više gledat neće, niti će ga mjesto njegovo vidjeti

⁹Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

¹⁰Njegovu će djecu gonit' siromasi: rukama će svojim vraćati oteto.

¹⁰Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

¹¹Kosti su njegove bujale mladošću; gle, zajedno s njome pokošen je sada.

¹¹Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

¹²Zlo bijaše slatko njegovim ustima te ga je pod svojim jezikom skrivao;

¹²Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

¹³sladio se pazeć' da ga ne proguta i pod nepcem svojim zadržavao ga.

¹³Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

¹⁴Ali hrana ta mu trune u utrobi, otrovom zmijskim u crijevima postaje.

¹⁴Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

¹⁵Blago progutano mora izbljuvati. Bog će ga istjerat' njemu iz utrobe.

¹⁵Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

¹⁶Iz zmijine glave otrov je sisao: sada umire od jezika gujina.

¹⁶Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

¹⁷Potoke ulja on gledat' više neće, ni vidjet' gdje rijekom med i mlijeko teku.

¹⁷Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

¹⁸Vratit će dobitak ne okusivši ga, neće uživat' u plodu trgovine.

¹⁸Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

¹⁹Jer je sirotinju gnjeo i tlačio, otimao kuće koje ne sazida,

¹⁹Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

²⁰jer ne bješe kraja požudi njegovoj, njegova ga blaga neće izbaviti.

²⁰Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

²¹Jer mu proždrljivost ništa ne poštedi, ni sreća njegova dugo trajat neće.

²¹Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

²²Sred izobilja u škripcu će se naći, svom će snagom na nj se oboriti bijeda.

²²Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

²³I dok hranom bude trbuh svoj punio, Bog će na nj pustiti jarost svoga gnjeva, sasut' dažd strelica na meso njegovo.

²³Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

²⁴Ako i izmakne gvozdenom oružju, luk će mjedeni njega prostrijeliti.

²⁴Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

²⁵Strijelu bi izvuk'o, al' mu probi leđa, a šiljak blistavi viri mu iz žuči. Kamo god krenuo, strepnje ga vrebaju,

²⁵Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

²⁶na njega tmine sve tajom očekuju. Vatra ga ništi, ni od kog zapaljena, i proždire sve pod njegovim šatorom.

²⁶Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

²⁷Gle, nebo krivicu njegovu otkriva i čitava zemlja na njega se diže.

²⁷Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

²⁸Njegovu će kuću raznijeti poplava, otplaviti je u dan Božje jarosti.

²⁸Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

²⁹Takvu sudbinu Bog priprema zlikovcu i takvu baštinu on mu dosuđuje."

²⁹То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.