1Job progovori i reče:
1А Јов одговори и рече:
2"Kako dobro znadeš pomoći nemoćnom i mišicu iznemoglu poduprijeti!
2Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!
3Kako dobar savjet daješ neukome; baš si preveliku mudrost pokazao.
3Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила!
4Kome li si ove uputio riječi i koji duh je iz tebe govorio?"
4Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе?
5Pred Bogom mrtvi pod zemljom dolje strepe, vode morske dršću i nemani njine.
5И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.
6Pred njegovim okom otkriven zja Šeol i bezdan smrti nema vela na sebi.
6Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли.
7On povrh praznine Sjever razapinje, on drži zemlju o ništa obješenu.
7Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.
8On zatvara vodu u svoje oblake, a oblaci se pod njome ne prodiru.
8Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.
9On zastire puno lice mjesečevo razastirući svoj oblak preko njega.
9Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.
10On je na vodi označio kružnicu gdje prestaje svjetlost i tmine počinju.
10Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку.
11Svodu se nebeskom potresu stupovi i premru od straha kada on zaprijeti.
11Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове.
12Svojom je snagom on ukrotio more i neman Rahaba smrvio mudrošću.
12Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово.
13Nebesa je svojim razbistrio dahom, a ruka mu je brzu zmiju probola.
13Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.
14Sve to samo djelić je djela njegovih, od kojih tek slabu jeku mi čujemo. Ali tko će shvatit' grom njegove moći?"
14Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове?