1Job nastavi svoju besjedu i reče:
1И Јов настави беседу своју и рече:
2"Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?"
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13"Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.