¹"Da, srebro ima svoja nalazišta, a zlato mjesta gdje se pročišćava.

¹Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

²Ruda željezna iz zemlje se vadi, a iz rudače rastaljene bakar.

²Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

³Ljudi tami postavljaju granice i kopaju do najvećih dubina za kamenom u mraku zakopanim.

³Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

⁴Čeljad iz tuđine rovove dube do kojih ljudska ne dopire noga, visi njišuć' se, daleko od ljudi.

⁴Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

⁵Krilo zemlje iz kojeg kruh nam niče kao od vatre sve je razrovano.

⁵Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

⁶Stijene njene safira su skrovišta, prašina zlatna krije se u njima.

⁶У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

⁷Tih putova ne znaju grabljivice, jastrebovo ih oko ne opaža.

⁷Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

⁸Zvijeri divlje njima nisu kročile niti je kada lav njima prošao.

⁸Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

⁹Ali na kamen diže čovjek ruku te iz korijena prevraća planine.

⁹На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

¹⁰U kamenu prokopava prolaze, oko mu sve dragocjeno opaža.

¹⁰Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

¹¹Žilama vode on tok zaustavlja; stvari skrivene nosi na vidjelo.

¹¹Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

¹²Ali otkuda nam Mudrost dolazi? Na kojemu mjestu Razum prebiva?

¹²Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

¹³Čovjek njezina ne poznaje puta, u zemlji živih nisu je otkrili.

¹³Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

¹⁴Bezdan govori: 'U meni je nema!' a more: 'Ne nalazi se kod mene!'

¹⁴Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

¹⁵Zlatom se čistim kupiti ne može, ni cijenu njenu srebrom odmjeriti;

¹⁵Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

¹⁶ne mjeri se ona zlatom ofirskim, ni oniksom skupim pa ni safirom.

¹⁶Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

¹⁷Sa zlatom, staklom ne poređuje se, nit' se daje za sud od suha zlata.

¹⁷Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

¹⁸Čemu spominjat' prozirac, koralje, bolje je steći Mudrost no biserje.

¹⁸Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

¹⁹Što je prema njoj topaz etiopski? Ni čistim zlatom ne procjenjuje se.

¹⁹Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

²⁰Ali otkuda nam Mudrost dolazi? Na kojemu mjestu Razum prebiva?

²⁰Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

²¹Sakrivena je očima svih živih; ona izmiče pticama nebeskim.

²¹Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

²²Propast paklena i Smrt izjavljuju: 'Za slavu njenu mi smo samo čuli.'

²²Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

²³Jedino je Bog put njen proniknuo, on jedini znade gdje se nalazi.

²³Бог зна пут њен, и познаје место њено.

²⁴Jer pogledom granice zemlje hvata i opaža sve pod svodom nebeskim.

²⁴Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

²⁵Kad htjede vjetru odredit težinu i mjerilom svu vodu izmjeriti,

²⁵Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

²⁶kad je zakone daždu nametnuo i oblacima gromovnim putove,

²⁶Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

²⁷tad ju je vidio te izmjerio, učvrstio i do dna ispitao.

²⁷Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

²⁸A potom je rekao čovjeku: Strah Gospodnji - eto što je mudrost; 'Zla se kloni' - to ti je razumnost."

²⁸А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.