¹Šest dana prije Pashe dođe Isus u Betaniju gdje bijaše Lazar koga je Isus uskrisio od mrtvih.

¹А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.

²Ondje mu prirediše večeru. Marta posluživaše, a Lazar bijaše jedan od njegovih sustolnika.

²Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;

³Tada Marija uzme libru prave dragocjene nardove pomasti, pomaže Isusu noge i otare ih svojom kosom. I sva se kuća napuni mirisom pomasti.

³А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.

⁴Nato reče Juda Iškariotski, jedan od njegovih učenika, onaj koji ga je imao izdati:

⁴Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:

⁵"Zašto se ta pomast nije prodala za trista denara i razdala siromasima?"

⁵Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?

⁶To ne reče zbog toga što mu bijaše stalo do siromaha, nego što bijaše kradljivac: kako je imao kesu, kradom je uzimao što se u nju stavljalo.

⁶А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.

⁷Nato Isus odvrati: "Pusti je! Neka to izvrši za dan mog ukopa!

⁷А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;

⁸Jer siromahe imate uvijek uza se, a mene nemate uvijek."

⁸Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

⁹Silno mnoštvo Židova dozna da je Isus ondje pa se okupi, ne samo zbog Isusa, već i zato da vide Lazara kojega on bijaše uskrisio od mrtvih.

⁹Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.

¹⁰A glavari svećenički odlučiše i Lazara ubiti

¹⁰А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;

¹¹jer su zbog njega mnogi Židovi odlazili i vjerovali u Isusa.

¹¹Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.

¹²Kad je sutradan silan svijet koji dođe na Blagdan čuo da Isus dolazi u Jeruzalem,

¹²А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим

¹³uze palmove grančice i iziđe mu u susret. Vikahu: "Hosana! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Kralj Izraelov."

¹³Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.

¹⁴A Isus nađe magarčića i sjede na nj kao što je pisano:

¹⁴А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:

¹⁵Ne boj se, kćeri Sionska! Evo, kralj tvoj dolazi jašuć na mladetu magaričinu!

¹⁵Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.

¹⁶To učenici njegovi isprva ne razumješe. Ali pošto je Isus bio proslavljen, prisjetiše se da je to bilo o njemu napisano i da mu baš to učiniše.

¹⁶Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.

¹⁷Mnoštvo koje bijaše s njime kad Lazara pozva iz groba i uskrisi od mrtvih pronosilo je svjedočanstvo o tome.

¹⁷А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.

¹⁸Stoga mu je i izišao u susret silan svijet: pročulo se da je on učinio to znamenje.

¹⁸Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.

¹⁹Farizeji nato rekoše među sobom: "Vidite da ništa ne postižete. Eno, svijet ode za njim!"

¹⁹А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.

²⁰A među onima koji su se došli klanjati na Blagdan bijahu i neki Grci.

²⁰А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.

²¹Oni pristupe Filipu iz Betsaide galilejske pa ga zamole: "Gospodine, htjeli bismo vidjeti Isusa."

²¹Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.

²²Filip ode i kaže to Andriji pa Andrija i Filip odu i kažu Isusu.

²²Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.

²³Isus im odgovori: "Došao je čas da se proslavi Sin Čovječji.

²³А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.

²⁴Zaista, zaista, kažem vam: ako pšenično zrno, pavši na zemlju, ne umre, ostaje samo; ako li umre, donosi obilat rod.

²⁴Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;

²⁵Tko ljubi svoj život, izgubit će ga. A tko mrzi svoj život na ovome svijetu, sačuvat će ga za život vječni.

²⁵Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.

²⁶Ako mi tko hoće služiti, neka ide za mnom. I gdje sam ja, ondje će biti i moj služitelj. Ako mi tko hoće služiti, počastit će ga moj Otac."

²⁶Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.

²⁷"Duša mi je sada potresena i što da kažem? Oče, izbavi me iz ovoga časa? No, zato dođoh u ovaj čas!

²⁷Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.

²⁸Oče, proslavi ime svoje!" Uto dođe glas s neba: "Proslavio sam i opet ću proslaviti!"

²⁸Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.

²⁹Mnoštvo koje je ondje stajalo i slušalo govoraše: "Zagrmjelo je!" Drugi govorahu: "Anđeo mu je zborio."

²⁹А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.

³⁰Isus na to reče: "Ovaj glas nije bio poradi mene, nego poradi vas."

³⁰Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.

³¹"Sada je sud ovomu svijetu, sada će knez ovoga svijeta biti izbačen.

³¹Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.

³²A ja kad budem uzdignut sa zemlje, sve ću privući k sebi."

³²И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.

³³To reče da označi kakvom će smrću umrijeti.

³³А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.

³⁴Nato mu mnoštvo odgovori: "Mi smo iz Zakona čuli da Krist ostaje zauvijek. Kako onda ti govoriš da Sin Čovječji treba da bude uzdignut? Tko je taj Sin Čovječji?"

³⁴Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?

³⁵Isus im nato reče: "Još je malo vremena svjetlost među vama. Hodite dok imate svjetlost da vas ne obuzme tama. Tko hodi u tami, ne zna kamo ide.

³⁵А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.

³⁶Dok imate svjetlost, vjerujte u svjetlost da budete sinovi svjetlosti!" To Isus doreče, a onda ode i sakri se od njih.

³⁶Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.

³⁷Iako je Isus pred njima učinio tolika znamenja, oni ne povjerovaše u njega,

³⁷Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;

³⁸da se ispuni riječ koju kaza prorok Izaija: Gospodine! Tko povjerova našoj poruci? Kome li se otkri ruka Gospodnja?

³⁸Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?

³⁹Stoga i ne mogahu vjerovati, jer Izaija dalje kaže:

³⁹Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:

⁴⁰Zaslijepi im oči, stvrdnu srca; da očima ne vide, srcem ne razumiju te se ne obrate pa ih ozdravim.

⁴⁰Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.

⁴¹Reče to Izaija jer je vidio slavu njegovu te o njemu zborio.

⁴¹Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.

⁴²Ipak, mnogi su i od glavara vjerovali u njega, ali zbog farizeja nisu to priznavali: da ne budu izopćeni iz sinagoge.

⁴²Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;

⁴³Jer više im je bilo do slave ljudske, nego do slave Božje.

⁴³Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.

⁴⁴A Isus povika: "Tko u mene vjeruje, ne vjeruje u mene, nego u onoga koji me posla;

⁴⁴А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;

⁴⁵i tko vidi mene, vidi onoga koji me posla.

⁴⁵И ко види мене, види Оног који ме посла.

⁴⁶Ja - Svjetlost - dođoh na svijet da nijedan koji u mene vjeruje u tami ne ostane.

⁴⁶Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.

⁴⁷I sluša li tko moje riječi, a ne čuva ih, ja ga ne sudim. Ja nisam došao suditi svijetu, nego svijet spasiti.

⁴⁷И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.

⁴⁸Tko mene odbacuje i riječi mojih ne prima, ima svoga suca: riječ koju sam zborio - ona će mu suditi u posljednji dan.

⁴⁸Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;

⁴⁹Jer nisam ja zborio sam od sebe, nego onaj koji me posla - Otac - on mi dade zapovijed što da kažem, što da zborim.

⁴⁹Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.

⁵⁰I znam: zapovijed njegova jest život vječni. Što ja dakle zborim, tako zborim kako mi je rekao Otac."

⁵⁰И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.