¹Bijaše neki bolesnik, Lazar iz Betanije, iz sela Marije i sestre joj Marte.

¹Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

²Marija bijaše ono pomazala Gospodina pomašću i otrla mu noge svojom kosom. Njezin dakle brat Lazar bijaše bolestan.

²(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

³Sestre stoga poručiše Isusu: "Gospodine, evo onaj koga ljubiš, bolestan je."

³Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

⁴Čuvši to, Isus reče: "Ta bolest nije na smrt, nego na slavu Božju, da se po njoj proslavi Sin Božji."

⁴А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

⁵A Isus ljubljaše Martu i njezinu sestru i Lazara.

⁵А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

⁶Ipak, kad je čuo za njegovu bolest, ostade još dva dana u onome mjestu gdje se nalazio.

⁶А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

⁷Istom nakon toga reče učenicima: "Pođimo opet u Judeju!"

⁷А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

⁸Kažu mu učenici: "Učitelju, Židovi su sad tražili da te kamenuju, pa da opet ideš onamo?"

⁸Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

⁹Odgovori Isus: "Nema li dan dvanaest sati? Hodi li tko danju, ne spotiče se jer vidi svjetlost ovoga svijeta.

⁹Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

¹⁰Hodi li tko noću, spotiče se jer nema svjetlosti u njemu."

¹⁰А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

¹¹To reče, a onda im dometnu: "Lazar, prijatelj naš, spava, no idem probuditi ga."

¹¹Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

¹²Rekoše mu nato učenici: "Gospodine, ako spava, ozdravit će."

¹²Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

¹³No Isus to reče o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o spavanju, o snu.

¹³А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

¹⁴Tada im Isus reče posve otvoreno: "Lazar je umro.

¹⁴Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

¹⁵Ja se radujem što ne bijah ondje, i to poradi vas - da uzvjerujete. Nego pođimo k njemu!"

¹⁵И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

¹⁶Nato Toma zvani Blizanac reče suučenicima: "Hajdemo i mi da umremo s njime!"

¹⁶Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

¹⁷Kad je dakle Isus stigao, nađe da je onaj već četiri dana u grobu.

¹⁷А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

¹⁸Betanija bijaše blizu Jeruzalema otprilike petnaest stadija.

¹⁸(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

¹⁹A mnogo Židova bijaše došlo tješiti Martu i Mariju zbog brata njihova.

¹⁹И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

²⁰Kad Marta doču da Isus dolazi, pođe mu u susret dok je Marija ostala u kući.

²⁰Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

²¹Marta reče Isusu: "Gospodine, da si bio ovdje, brat moj ne bi umro.

²¹Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

²²Ali i sada znam: što god zaišteš od Boga, dat će ti."

²²А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

²³Kaza joj Isus: "Uskrsnut će brat tvoj!"

²³Исус јој рече: Брат ће твој устати.

²⁴A Marta mu odgovori: "Znam da će uskrsnuti o uskrsnuću, u posljednji dan."

²⁴Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

²⁵Reče joj Isus: "Ja sam uskrsnuće i život: tko u mene vjeruje, ako i umre, živjet će.

²⁵А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

²⁶I tko god živi i vjeruje u mene, neće umrijeti nikada. Vjeruješ li ovo?"

²⁶И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

²⁷Odgovori mu: "Da, Gospodine! Ja vjerujem da si ti Krist, Sin Božji, Onaj koji dolazi na svijet!"

²⁷Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

²⁸Rekavši to ode, zovnu svoju sestru Mariju i reče joj krišom: "Učitelj je ovdje i zove te."

²⁸И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

²⁹A ona, čim doču, brzo ustane i pođe k njemu.

²⁹А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

³⁰Isus još ne bijaše ušao u selo, nego je dotada bio na mjestu gdje ga je Marta susrela.

³⁰Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

³¹Kad Židovi, koji su s Marijom bili u kući i tješili je, vidješe kako je brzo ustala i izišla, pođoše za njom; mišljahu da ide na grob plakati.

³¹А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

³²A kad Marija dođe onamo gdje bijaše Isus i kad ga ugleda, baci mu se k nogama govoreći: "Gospodine, da si bio ovjde, brat moj ne bi umro."

³²А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

³³Kad Isus vidje kako plače ona i Židovi koji je dopratiše, potresen u duhu i uzbuđen

³³Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

³⁴upita: "Kamo ste ga položili?" Odgovoriše mu: "Gospodine, dođi i pogledaj!"

³⁴И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

³⁵I zaplaka Isus.

³⁵Ударише сузе Исусу.

³⁶Nato su Židovi govorili: "Gle, kako ga je ljubio!"

³⁶Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

³⁷A neki između njih rekoše: "Zar on, koji je slijepcu otvorio oči, nije mogao učiniti da ovaj ne umre?"

³⁷А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

³⁸Isus onda, ponovno potresen, pođe grobu. Bila je to pećina, a na nju navaljen kamen.

³⁸А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

³⁹Isus zapovjedi: "Odvalite kamen!" Kaže mu pokojnikova sestra Marta: "Gospodine, već zaudara. Ta četvrti je dan."

³⁹Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

⁴⁰Kaže joj Isus: "Nisam li ti rekao: budeš li vjerovala, vidjet ćeš slavu Božju?"

⁴⁰Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

⁴¹Odvališe dakle kamen. A Isus podiže oči i reče: "Oče, hvala ti što si me uslišao.

⁴¹Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

⁴²Ja sam znao da me svagda uslišavaš; no rekoh to zbog nazočnog mnoštva: da vjeruju da si me ti poslao."

⁴²А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

⁴³Rekavši to povika iza glasa: "Lazare, izlazi!"

⁴³И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

⁴⁴I mrtvac iziđe, noge mu i ruke bile povezane povojima, a lice omotano ručnikom. Nato Isus reče: "Odriješite ga i pustite neka ide!"

⁴⁴И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

⁴⁵Tada mnogi Židovi koji bijahu došli k Mariji, kad vidješe što Isus učini, povjerovaše u nj.

⁴⁵Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

⁴⁶A neki od njih odu farizejima i pripovjede im što Isus učini.

⁴⁶А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

⁴⁷Stoga glavari svećenički i farizeji sazvaše Vijeće. Govorili su: "Što da radimo? Ovaj čovjek čini mnoga znamenja.

⁴⁷Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

⁴⁸Ako ga pustimo tako, svi će povjerovati u nj pa će doći Rimljani i oduzeti nam ovo mjesto i narod!"

⁴⁸Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

⁴⁹A jedan od njih - Kajfa, veliki svećenik one godine - reče im: "Vi ništa ne znate.

⁴⁹А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

⁵⁰I ne mislite kako je za vas bolje da jedan čovjek umre za narod, nego da sav narod propadne!"

⁵⁰И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

⁵¹To ne reče sam od sebe, nego kao veliki svećenik one godine prorokova da Isus ima umrijeti za narod;

⁵¹А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

⁵²ali ne samo za narod nego i zato da raspršene sinove Božje skupi u jedno.

⁵²И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

⁵³Toga dana dakle odluče da ga ubiju.

⁵³Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

⁵⁴Zbog toga se Isus više nije javno kretao među Židovima, nego je odatle otišao u kraj blizu pustinje, u grad koji se zove Efrajim. Tu se zadržavao s učenicima.

⁵⁴А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

⁵⁵Bijaše blizu židovska Pasha i mnogi iz toga kraja uziđoše prije Pashe u Jeruzalem da se očiste.

⁵⁵А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

⁵⁶Iskahu dakle Isusa te se stojeći u Hramu zapitkivahu: "Što vam se čini? Zar on ne kani doći na Blagdan?"

⁵⁶Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

⁵⁷A glavari svećenički i farizeji izdadoše naredbu: ako tko sazna gdje je, neka dojavi da ga uhvate.

⁵⁷А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.